– Postojeće međunarodne finansijske institucije poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda jednostavno nemaju dovoljno novca da podmire potrebe zemalja u razvoju kojima je on potreban za infrastrukturu, kao i za prilagođavanje klimatskim promenama. Te zemlje imaju legitimne ekonomske interese, ali su MMF i Svetska banka pod dominacijom SAD koje se nisu promenile od osnivanja 1944, odnosno 1945. godine. Svet se u međuvremenu veoma promenio – kaže Štiglic.
Ugledni ekonomista, koji je i profesor na Univerzitetu Kolumbija, dodaje da aktuelne svetske finansijske institucije imaju dubok "demokratski deficit" jer njima u suštini dominira jedna zemlja, te da se pokazalo da zemlje u razvoju mogu bolje da sarađuju
Strah od KineBaš kao što je to slučaj sa SAD, neki ekonomisti strahuju da bi Kina mogla isti model da primeni na novu razvojnu banku s obzirom na to da je najveći donator. Peking bi mogao da svoju moćnu poziciju iskoristi za širenje uticaja, pre svega u Africi, što nije sasvim u interesu Indije i Rusije. Već na samom startu je ceo dogovor mogao da propadne na pitanju gde će biti sedište banke, jer Indijci nisu hteli ni da čuju da to bude u Kini. Ipak, tu su na kraju popustili. |
nego razvijene države.
Podsetimo, zemlje BRIKS su u Fortalezi u Brazilu dogovorile osnivanje razvojne banke i rezervnog fonda sa startnim kapitalom od 100 milijardi dolara. Sedište banke biće u Šangaju, prvog predsedavajućeg će dati Indija, a najveći deo kapitala opredelila je Kina, 41 milijardu dolara. Brazil, Indija i Rusija su dale po 18 milijardi, a Južna Afrika pet.
Kako su naveli lideri pet država, glavni motiv za osnivanje nove globalne razvojne banke i rezervnog fonda je odliv kapitala iz zemalja u razvoju i objektivna nemogućnost država da se nose sa međunarodnim finansijskim poretkom u kojem je američki dolar jedina svetska rezervna valuta.
Prvi zajmovi biće odobreni 2016. godine, a banka i fond su otvoreni za nove članice, s tim što udeo pet osnivača ne sme da padne ispod 55 odsto.
Da je reč o vrlo ozbiljnom ekonomsko-političkom potezu smatra i Kevin Galager, profesor sa Univerziteta u Bostonu, koji je rekao da bi Nova razvojna banka mogla na duži rok čak i potpuno da obesmisli MMF.
– Sve to je posledica greške Zapada koji nije dopuštao da se međunarodne finansijske institucije adaptiraju realnosti 21. veka – rekao je Galager.
Zemlje osnivači novog finansijskog džina čine 46 odsto populacije na planeti, odnosno oko 18 odsto globalnog bruto nacionalnog dohotka.
Korpa valutaKritičari ideje BRIKS navode da je startna greška u tome što je fond osnovan u dolarima, a ne u "korpi valuta" (uključivanje u međunarodnu trgovinu rublje, juana i drugih valuta) te da ni sami osnivači ne veruju previše u zamenu dolara kao rezervne valute. Naime, čak ni Rusija i Kina nisu uspele da se dogovore da gasom trguju u rubljama ili juanima, već se i dalje oslanjaju na dolare. Kina je takođe u raskoraku jer s jedne strane "igra protiv dolara", a s druge najveći deo svojih deviznih rezervi drži upravo u obveznicama američkih Federalnih rezervi i to baš u dolarima. |
