Ovi porazni podaci su samo deo statistike na socijalnoj mapi Srbije i evidentno svedočanstvo da je standard u Srbiji najlošiji od 2000.godine.
Tome treba dodati da blizu deset odsto dece nema za osnovne potrebe, a da su najugroženiji ljudi bez osnovne škole, nezaposleni stariji od 50 godina, invalidi i mnogočlane porodice.
Srbija je u mesečnim primanjima najlošija u regionu, izuzev Albanije, pa je prosečna plata u martu bila 336 evra i za 26 evra manja od prosečne potrošačke korpe. Više nego sumorno je i na planu zaposlenosti, jer radi manje od dva miliona ljudi, a nezaposlenih je 767.418.
Na posao duže od godinu dana čeka pola miliona ljudi, a prema grubim procenama isto toliko je državnih činovnika, što je Srbiju odvelo u vrh država s najglomaznijim državnim aparatom.
Budućnost u inostranstvu
Po završetku fakulteta u Srbiji želi da ostane svega 15,1 odsto studenata, dok je 27,7 namereno da se trajno iseli van granica domovine, pokazalo je istraživanje Studentske unije Srbije. Blizu dve trećine ispitanih upisuje fakultet vodeći računa o prohodnosti za zapošljavanje u inostranstvu, a 74,4 odsto budućih akademaca, smatra da država nedovoljno ulaže u mlade. |
Licitiranja ministara o otpuštanju deset do 14.000 službenika ostala su pusta obećanja, a javni sektor će ove godine dodatno opteretiti državnu kasu za 1,2 milijarde dinara (12 miliona evra), pošto je država "zaboravila" da produži prošlogodišnju uredbu kojom su plate više od 500 evra oporezivane sa deset do 15 odsto.
Tako vlast opet živi dobro, drastično povećavajući jaz između bogate manjine i siromašne većine.
Vatrogasci
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku urgentno je obezbedilo 55 miliona dinara (blizu 550.000 evra) u "lanč paketima" za ishranu i higijenu najsiromašnijima, a na "gašenje požara" ide još 150 miliona dinara. – Biće dat prostor privatnom sektoru, ali i nevladinom da pod jednakim uslovima otvara domove za stare, invalidnu decu i dnevne boravke- najavio je savetnik ministra za rad i socijalnu politiku Ljubomir Pejaković.
|
A narasle socijalne tenzije i pomoć najugroženijima država će, kako za "Vesti" kaže savetnik ministra za rad i socijalnu politiku Ljubomir Pejaković, rešavati novim zakonom koji uskoro stiže u parlament, kao i urgentnim intervencijama u poboljšanju položaja ugroženih.
– Regulativom o socijalnoj zaštiti je predviđeno proširenje broja najugroženijih korisnika pomoći, što će povećati budžetske izdatke za oko tri milijarde dinara.
Ta sredstva treba da budu obezbeđena od poreza, prodaje imovine kriminalaca i zaplene na carini, dok će radno sposobni biti angažovani na javnim radovima – kaže Pejaković i ističe da će urgentno biti proširena mreža od 70 narodnih kuhinja za još deset.
Porast broja narodnih kazana, predsedniku sindikata "Nezavisnost" Branislavu Čanku liči na onu narodnu "čega se pametan stidi budala se ponosi", jer umesto da zapošljava ljude i smanjuje siromaštvo, država se ponosi što širi mrežu kolektivne ishrane.
– Na socio ekonomskom savetu smo hteli da popravimo zakonski predlog o socijalnoj zaštiti, ali je rečeno da ne možemo, jer je pred usvajanjem. Ako nismo mogli tamo gde se odlučuje, još manje ćemo popraviti na uličnim protestima- objašnjava Čanak kako su sindikalci isključeni iz svih "zvaničnih tokova" i bez ikakvog uticaja.
Na putu za propast
Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu je ocenio da se Srbija kreće putem bez povratka i da će situacija biti još teža. 
Vlast ne želi reforme: Miodrag Zec – Bez porasta proizvodnje i pojeftinjenja države nema nade u boljitak. Situacija je apsurdna, najsiromašniji jedva sastavljajuu kraj sa krajem, najbogatiji plaćaju najmanje dažbine, profiti odlaze u poreske rajeve i nema naplate poreza, pa se ne može pomoći sirotinji.
Vlast je obećala da nećemo biti gladni, a narod je sve gladniji – kaže dr Zec. On smatra da su sve priče i obećanja o poboljšanju položaja najsiromašnijih obična prevara, jer u Srbiji ne postoji razvojna politika. – Vlast ne želi temeljne reforme, a bez toga se krećemo ka propasti poput zemalja trećeg sveta. Naša vlada ne anticipira događaje, već naprotiv događaji je prosto nose – navodi Zec. |
