Pre nego što su se njihova lica u novinama sa biznis stranica preselila na "crne hronike", srpski tajkuni su imali sve – i moć i novac i privilegije. Jednu stvar, ipak, nisu uspeli da kupe, a to je naklonost svog naroda, piše Politika. Za to je postojalo potpuno racionalno objašnjenje – bogatili su se dok je većina stanovništva siromašila.
Sada, dok su neki od predstavnika krupnih kapitalista iza rešetaka, niko ih ne sažaljeva. Naprotiv. Javlja se osećaj da je pravda zadovoljena i da je red da i tajkuni jednom izgube. Postoji, međutim, najmanje jedan razlog zašto narod ne bi trebalo da se raduje krahu krupnih kapitalista. S obzirom na to da neće biti u stanju da izmire obaveze, pogotovo prema državnim bankama, njihove dugove će na kraju socijalizovati država, što znači da ćemo svi mi, morati da ih vraćamo.
Za poreske obveznike već su dovoljno veliki teret, državni dugovi i gubici javnih preduzeća, a sada će, čini se, na to dodati i neizmirene obaveze privatnih preduzeća. Ako pohapšeni kapitalisti svojom imovinom, u slučaju stečaja, ne izmire dugove prema državnim bankama, svi su izgledi da će platiti kroz poreze.
Prema nekim procenama, dugovi Miroslava Bogićevića, vlasnika "Farmakoma MB" prelaze pola milijardi evra. Gorana Perčevića, vlasnika "Interkomerca" – 215 miliona evra. Pri tom su, "Interkomerc” i "Beohemija”, čiji je vlasnik Željko Žunić, partneri i zajedno su, na kraju prošle godine, dugovali 100 miliona evra. Za dva meseca dugovi su im se uvećali za polovinu.
Veruje se da su njihovi krediti u najvećoj meri doprineli gašenju Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Univerzal banke. Prema pisanju NIN-a, Bogićević, Perčević i Žunić su na spisku najvećih dužnika Srpske banke, čiji minus je narastao na 19 miliona evra. Na spisku ima još banaka koje grcaju zbog njih.
Prema oceni brokera Nenada Gujaničića svi ovi poslovni sistemi imali su sličan koncept poslovanja.
"Izuzetno nizak nivo kapitala nadoknađivali su visokim zajmovima. Kako su firme upadale u probleme oko servisiranja dugova uzimali su skupe kratkoročne pozajmice i time je spirala još više dobijala na ubrzanju. Gotovo je bilo nemoguće da opstanu i mnogo jače kompanije sa tako visokim kamatama, a naročito u krizi kada su i zdrave firme pod velikim pritiskom", kaže Gujaničić.
Prema njegovoj računici, dugoročne obaveze "Farmakoma” na kraju 2013. bile su 11,6, a kratkoročne 22,7 milijardi dinara. Pri tom, ukupan kapital "Farmakoma” iznosi 10,5 milijardi dinara, što znači da su obaveze tri puta veće od vrednosti kapitala.
U zemlji najviše duguje Komercijalnoj banci (21 milion evra), Fondu za razvoj (3,7) i Kredi banci (501.000 evra). U inostranstvu 29 miliona evra duguje IFC-u, ogranku Svetske banke koji pruža podršku malim i srednjim preduzećima, a Amsterdam trejd banci dužan je 22,6 miliona evra.
Dugoročne obaveze Gorana Perčevića, vlasnika "Interkomerca" iznose 6,4, a kratkoročne finansijske obaveze 5,5 milijardi dinara. Ukupan kapital je 6,1 milijarda dinara. U nezavidnoj poziciji je i "Beohemija”, čiji je vlasnik Željko Žunić. Dugoročne obaveze ove kompanije su 8,7, a kratkoročne 7,1 milijarda dinara, a ukupan kapital je nula.
Gujaničić procenjuje da će njihovi bilansi na kraju 2014. godine biti još gori. Uz sve to, krupni kapitalisti bili su i korisnici kredita iz "Fonda za razvoj", a pri tom su za njih uglavnom davali garancije banaka koje su otišle u stečaj, pa je veliki znak pitanja šta će od tog novca država uspeti da naplati. Zbog toga će, Bogićevićeve, Perčevićeve, Žunićeve ali i dugove još nekih tajkuna na kraju platiti poreski obveznici. Prema nekim procenama ukupan ceh biće veći od milijardu evra.
