Žika Zarić, koji živi i radi u Luganu u Švajcarskoj, kaže d ase odavno zna da ta zemlja ne može da izdrži veštački kurs od 1,20 franaka za evro.
– Nekad mora da pukne i eto desilo se to što je moralo da se desi. Za Švajcarsku to ne valja jer je automatski postala skupa zemlja, a s time pada i poseta turista, izvoz i druge stvari. Verovatno će doći i do otpuštanja radnika u mnogim kompanijama, pa čak i do zatvaranja nekih firmi. Za nas koji radimo u Švajcarskoj biće bolje jer će roba iz Evropske unije da nam bude jeftinija, pogotovo onima koji idu preko granice da kupe prehrambene proizvode, ali i i druge stvari.
S njim se slaže i Zdravko Živanović iz Sent Galena.
– Ovo se moralo desiti kad-tad. Što se tiče Srba koji rade u Švajcarskoj, za nas je to veoma dobro jer je poskupeo franak u odnosu na dinar. Jedino što sada ne znam kako će se ponašati dinar prema evru, ali verovatno će ostati isti odnos. Zbog rasta vrednosti franka menjaće se mnogo toga u Švajcarskoj, dogodiće se otkazi, smanjenje plata i izvoza, opašće turistička poseta. U svakom slučaju, mislim da običan svet nema previše razloga za slavlje. Samo špekulanti mogu da se raduju – kaže Živanović.
Kuće na doboš
Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, rekao je da će rast franka predstavljati ogroman problem.
"To će ponovo pogoditi naše ljude u celom regionu koji su uzeli kredite indeksirane u francima kao sredstva garancije. Biće to takav udar da ljudi neće moći da vraćaju kredite, pa će ostati bez kuća i stanova", rekao je Pavlović i dodao da banke neće odustajati.
I dok s zemljaci u Švajcarskoj zabrinuti za posao, Srbi u matici brinu kako će otplatiti kredite u švajcarcima. Stručnjaci upozoravaju da panika klijentima nije dobar saveznik. Ali je panika razumljiva. U Srbiji imamo 23.000 kredita indeksiranih u francima, u Hrvatskoj čak 60.000, dok ih je u BiH približno 10.000 sa takvim zajmovima.
– Danas je sigurno panika na svetskom tržištu i na tržištu nekretnina i kod nas. Svi oni koji imaju kredite u "švajcarcima" su u problemu, ali mislim da od danas pa u narednih nekoliko dana nije pametno raditi bilo šta – kaže ekspert za nekretnine Aleksandar Kon.
U udruženju Efektiva iz Beograda kažu da klijente čeka tužba ako odustanu od otplate kredita i da nije ni najbolji trenutak za prodaju nekretnine.
Vesti iz Švajcarske izazvale su lavinu nezadovoljstva među korisnicima kredita vezanih za franak u BiH. Iz sarajevskog Udruženja korisnika kredita Švajcarac kažu da je ovo udar na život ljudi i da će se svim silama truditi da zaštite korisnike kredita u BiH.
– Udruženje će preduzeti sve zakonske mere koje su u našoj moći. Imamo 4.000 tužbi pred sudovima u Banjaluci, Mostaru i Sarajevu. Od toga, imamo 40 pravosnažnih presuda u Mostaru, a nijednu još na kantonalnom nivou – rekao je Salih Pozder, zamenik predsednika ovog udruženja.
Udruženje Efektiva zatražilo je od nadležnih organa Srbije da se odmah uradi fiksiranje kursa na iznos od 102 dinara za jedan franak. Na taj način, kako se navodi iz tog udruženja bankarskih klijenata, korisnicima kredita omogućilo bi se da svoja zaduženja otplaćuju u normalnim okolnostima.
Profiteri iz zone evra
Švajcarci su pohrlili u menjačnice kako bi profitirali od jačanja nacionalne valute.
"Kao da je ponovo Božić! Vest sam čula jutros i tako sam srećna", rekla je 28-godišnja medicinska sestra Vanesa u dugačkom redu ispred menjačnice u Ženevi.
Vanesa je jedna od 280.000 koji rade u Švajcarskoj, ali žive i plaćaju račune u članicama zone evre poput Francuske, Nemačke ili Italije. Upravo su ljudi u pograničnim delovima najveći dobitnici skoka franka.
"U skladu sa situacijom naglog jačanja kursa švajcarskog franka, nastalom kao posledica odustajanja Centralne banke Švajcarske od njegovog limitiranja na 1,2 prema evru, što je prouzrokovalo rast vrednosti franka za skoro 20 odsto, tražimo hitnu reakciju državnih organa, Narodne banke Srbije i Udruženja banaka", navedeno je u saopštenju.
Ideja srpskih dužnika odavno je da se obavi konverzija kredita iz franka u evro, ali po kursu koji je važio na dan isplate kredita. Od toga, razume se, nema ništa. Nikada banke neće pristati da svoju računicu svedu na vreme kada je franak vredeo 50 dinara kao u januaru 2008. Dotad se ljudi hvataju za glavu. Rata od 300 franaka prekjuče iznosila nešto više od 30.000 dinara, dok je juče ta rata već 36.000 dinara. Korisnik koji je banci dugovao 60.000 franaka pre ovog skoka, što je juče bilo oko 50.000 evra, sada banci duguje 60.000 evra.
Bankari u Srbiji smatraju da je ovakav potez Centralne banke Švajcarske očekivan. Srpska narodna banka u međuvremenu udara hladne obloge građanima i tvrdi da "domaće devizno tržište nije bilo značajnije uzdrmano današnjim turbulencijama iz međunarodnog okruženja, ali imajući u vidu aktuelna kretanja, Narodna banka Srbije će pažljivo pratiti promene vrednosti najvećih svetskih valuta i nastojati da umanji prelivanje negativnih posledica na domaće tržište".
Ovo nije prvi put da franak naglo ojača. Slično se događalo 2010. i 2011. godine. Tada je Evropu tresla kriza u Grčkoj i u pitanje je bio doveden i sam opstanak zone evra. U strahu od "evra na klackalici", građani, banke i kompanije pojurile su da kupuju franke. Švajcarska je oklevala da reaguje godinu dana, da bi na kraju naštampala više od 250 milijardi franaka. Razlog je jednostavan – skup franak znači i skup izvoz iz Švajcarske i poskupljenje svih usluga strancima u Švajcarskoj.
Presudio dolar
Kod donošenja odluke Centralna banka Švajcarske se rukovodila procenom da je precenjenost franka smanjena i da je privreda sposobna da se prilagodi trenutnim tržišnim uslovima. Pritom, slabljenje evra u odnosu na dolar uticalo je i na slabljenje franka prema američkoj valuti, što je po mišljenju Centralne banke Švajcarske bio dodatni razlog da se prekine s održavanjem minimalnog nivoa deviznog kursa.
