Na Međunarodni Dan borbe protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije je ocenio da su u Srbiji, uprkos problemima, u proteklom periodu ostvareni određeni pomaci u borbi protiv korupcije, ali da i dalje ima ozbiljnih prepreka.
Prema straživanju "Transparensi internešnela", Srbija ima veoma loš indeks percepcije korupcije, samo 3,5 na skali do 10.
Iako je napravila blagi pomak u odnosu na prošlu godinu, od bivših zemalja SFRJ, iza Srbije je po korumpiranosti samo Bosna i Hercegovina.
Već godinama unazad, u najkorumpiranije oblasti u Srbiji spadaju pravosuđe, zdravstvo i prosveta.
Povodom obeležavanja međunarodnog Dana protiv korupcije, novoformirana Agencija za borbu protiv korupcije predstaviće aktivnosti koje je planirala za 2010. godinu.
Šta sve spada u korupciju?
Korupcija u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu i materijalnu korist. Korupcija se manifestuje na razne načine u raznim državama, kulturama i periodima, isto kao što zavisno od toga varira i sama definicija korupcije, odnosno aktivnosti koje se smatraju delom te pojave. Korupcija se najčešće javlja u obliku potkupljivanja državnih službenika, ali i iznuđivanja novca građana, zatim kao nepotizam i pronevere javnih sredstava. |
Zorana Marković, direktorka te vladine Agencije, koja sa radom počinje 1. januara, izjavila je da će, između ostalog, javnost biti upoznata sa novinama u Zakonu o radu Agencije i obrascem za prijavljivanje imovine funkcionera.
"U toku naredne nedelje organizovaćemo dvodnevne okrugle stolove na tu temu – u Nišu i u Novom Sadu", rekla je ona i dodala da Agencija želi na okruglim stolovima da okupi što veći broj lokalnih funkcionera i da ih upozna sa zakonskim obavezama.
Za člana vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Danila Šukovića ovaj dan treba iskoristiti za skretanje pažnje svim institucijama na ovaj veliki problem u Srbiji, za koju on kaže da je "država zarobljena korupcijom“.
"Država je do sada na tom putu neefikasna zbog toga što su one snage kojima odgovara korupcija dominantne. To se odnosi na čuvenu spregu politike, tajkuna, privrede i kriminala, to je nešto što ima duboke korene u Srbiji i dosta je teško iskoreniti. Korupcija je zastupljena, a to je opasno, u pravosuđu, zatim u zdravstvu pa i u proseveti. To su sve jako osetljive delatnosti za razvoj društva i društveni život“, kazao je Šuković.
Inače, prema nedavno objavljenom izveštaju "Transparensi internešenela", hronični problemi Srbije su finansiranje političkih partija i izbor direktora javnih preduzeća bez konkursa.
Šta je do sada učinjeno i šta nedostaje
U poslednja dva meseca srpska policija je zbog korupcije, zloupotrebe službenog položaja i organizovanog kriminala hapsila u svim strukturama društva, od zdravstva, privatnog biznisa, državnih firmi kao što je novosadska Rafinerija nafte, do zatvorskih čuvara koji zakon i treba da sprovode na poslednjem nivou.
Savet za borbu protiv korupcije je upozoravao da odredbe zakona za borbu protiv monopola nisu najefikasnije, a Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa je u više navrata morao da interveniše kada su u pitanju državni funkcioneri koji često sede na više fotelja, a zbog preseljenja i reorganizacije sudova u okviru reforme pravosuđa sudstvo u Srbiji do marta sledeće godine neće funkcionisati.
Da bismo se efikasno borili protiv korupcije trebalo bi da obezbedimo transparentnost rada institucija i zaštitu "insajdera“. Međutim, ni jedno od ta dva pitanja država još uvek nije spremna da reši uprkos uzastopnim pokušajima Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja.
Polovinom novembra skupštinski odbor za kulturu i informisanje je odbio da u Predlog zakona o slobodnom pristupu informacija uvrsti i amandman koji je predložio Šabić, a kojim bi se zaštitili ljudi iz institucija koji ukažu na zloupotrebu i korupciju.
Tom prilikom je Šabić rekao da bi "insajderi“ postojali oni „moraju biti zaštićeni, a ne ostavljeni na ledini i često prepušteni brutalnom revanšu onih čije nelegitimne interese ugroze“.
|
Korupcija treći problem u Srbiji
Posle nezaposlenosti i siromaštva, korupcija je treći problem u Srbiji, pokazalo je istraživanje koje su sprovele UN i agencija "Medijagalup" povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije. Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 1.000 građana, pokazalo je da je 15 odsto anketiranih u poslednja tri meseca dalo mito za usluge na koje su inače imali pravo.
Najveći procenat "korumpranih" su, prema tim podacima, lekari – 50 odsto, policajci 23 odsto, službenici u državnoj upravi 12 odsto, zatim slede poreski upravnici sa šest odsto, carinici, nastavnici, profesori i advokati – pet odsto, sudije četiri odsto, tužioci dva… |
Poverenik Šabić koji bi trebalo da bude spona između javnosti i državnih institucija, kada je protok informacija u pitanju, ni sam nema pristup svim podacima zbog čega je i zatražio da se iz Predloga zakona o tajnosti podataka izbriše član kojim se ombudsmanu i povreniku onemogućuje pristup određenim podacima.
Povodom svetskog Dana borbe protiv korupcije Šabić je rekao da deklarativno zalaganje za borbu portiv korupcije mora biti potvrđeno, pre svega, spremnošću odgovornih da svoj rad u svakom trenutku izlože kontroli nadležnih organa, a posebno javnosti.
On je istakao da najviše problema ima u vezi sa informacijama koje se tiču raspolaganja javnim novcem i dobrima, kao i da raste broj neizvršenih rešenja poverenika za informacije.
Nevladina organizacija "Transparentnost Srbija" nedavno je ukazala da borba protiv korupcije u Srbiji još uvek nije na nacionalnom nivou, u prilog čemu govori i činjenica da su političke partije gotovo nedodirljive.
Kuda odlaze državne pare
Potres koji je izazvao izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) na usnovu uvida u samo 25 odsto budžeta, logična je posledica takvog stanja stvari, smatra Šabić i dodaje da je neshvatljivo da Državna revizorska institucija trpi kritike zbog izlaganja svog izveštaja javnosti, jer je transparentnost upravo ono čemu društvo teži.
Koliko nam je korupcija bitna pokazuje i činjenica da će se o DRI u Skupštini raspravljati tek od marta sledeće godine, jer Revizorska institucija može tek tada da dođe na dnevni red.
"Nažalost, oni (opozicija) to nisu uradili (podneli zahtev za stavljanje na dnevni red) po hitnom postupku da bih to stavila na dnevni red sednice na kojoj se raspravlja o budžetu. Taj njihov predlog mora sada najmanje 15 dana da stoji, a onda mi ulazimo u period vanrednog zasedanja kada to ne može po Poslovniku da dođe na dnevni red", rekla je Đukić-Dejanović povodom ovog pitanja.
A šta se zaista dešava sa parama poreskih obveznika koje dolaze (ili ne dolaze) u budžet ostaje potpuno nejasno. Ministarka finansija Dijana Dragutinović je u jednom momentu rekla da je iz budžeta nestalo više od 100 milijardi dinara, da bi se kasnije ispravila i dodala da ti novci nisu nestali pošto nisu ni stigli u budžet.
Ta sredstva se prema njenim rečima "ne knjiže budžetski, već u knjigama republičkih institucija koji ih ubiraju ili dobijaju i koriste".
Međunarodni dan borbe protiv korupcije obeležava se od 2003. godine, kada su 9. decembra Ujedinjene nacije usvojile Konvenciju protiv korupcije, kako bi se unapredile i ojačale mere za efikasnije i uspešnije sprečcavanje i borbu protiv korupcije.
