Strane direktne investicije u Srbiji u poslednjih osam godina iznose 25 milijardi evra, rečeno je na petoj Srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture u Beogradu.
Čulo se i da je britanski „Fajnenšel tajms“ objavio kako je Srbija zemlja koja je privukla najviše grinfild investicija, kao i da je ostvarila napredak na duing biznis listi, što investitori takođe gledaju. Uz to inostrane biznismene privlači i što je došlo i do stabilizacije javnih finansija, smanjenja javnog duga, ulaganja u infrastrukturu, bržeg izdavanja građevinskih dozvola.
Smanjen javni dug
Osnovna pitanja koja investitori postavljaju kada dođu tiču se, prema rečima savetnika predsednika Privredne komore Srbije Aleksandra Kemiveša, javnog duga zemlje, inflacije, deviznog kursa i infrastrukture. On je istakao da je Srbija u polju javnih finansija dosta uradila, da je javni dug smanjen sa 70 na 46 odsto, a inflacija poslednjih godina varira između 1,5 i dva odsto. Mada se investitori najviše interesuju za srpsku prestonicu, Kemiveš kaže da ih sve više zanimaju lokacije na kojima je razvijena infrastruktura, poput onih kraj auto-puta i industrijske zone.
Direktorka Evropske investicione Banke za Zapadni Balkan, Dubravka Negre smatra da je za Srbiju i region od posebnog značaja to što su radili na stabilizaciji ekonomije, dodajući da srpski ciklus investicija treba da se nastavi. Lokalne samouprave bi, prema njenim rečima, trebalo da budu nosioci ekonomskog razvoja.
– EIB je u poslednje dve godine dodelio Srbiji 130 miliona evra bespovratnih sredstava kao pomoć srpskim gradovima da dostignu evropske – kazala je ona.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj objavila je 12. izdanje „sive knjige“ sa 27 sasvim novih preporuka od kojih je deset prioritetnih za 2020. godinu. Od 241 preporuke koja se odnosi na unapređenje poslovanja u Srbiji i smanjenje birokratije, a koje su bile i u dosadašnjim izdanjima, svaka druga ili njih 118 je dospelo do zakonodavaca.
U poslednjem izdanju predstavljenom na godišnjoj konferenciji o ekonomskim reformama, kada je reč o preporukama, među prioritetima su posebno mesto našli smanjenje poreza i doprinosa na zarade, unapređenje i proširenje sistema fiskalizacije i javni registar neporeskih nameta. Ništa manje važne su i one koje se odnose na povećanje obuhvata zakona za sezonske radnike, razvoj digitalnog sistema (e-agrar), registrovanje poljoprivrednih gazdinstava, subvencije…
Dejan Đokić, predsednik Izvršnog odbora NALED, kazao je da je 2019. završena sa 17 preporuka koje su sprovedene, što je okarakterisao kao najbolji rezultat u poslednjih pola decenije i 40 odsto više u odnosu na 11. izdanje NALED.
– Uvedeni su elektronski sistem i objektivna formula za automatsko obračunavanje paušalnog poreza za više od 100.000 preduzetnika u Srbiji – kazao je Đokić i istakao da su najviše uspeha u rešavanju preporuka iz „Sive knjige“ imali Poreska uprava i Ministarstvo finansija.
U društvu najboljih
Kao sledeći korak je najavljena objedinjena naplata poreza i doprinosa na istoj uplatnici.
– Naredni korak je omogućavanje izdavanja elektronskih uverenja koje će biti besplatno, pa će tako biti rešena i najstarija preporuka iz „Sive knjige“. Za 2020. ostaje naša preporuka da isto rešenje zaživi na nivou lokalne samouprave – priča Đokić, podsećajući da su ministarstva finansija i pravde i Poreska uprava, pa ministarstvo građevine i republički geodetski zavod, zajedno rešili važnu preporuku iz knjige NALED, a to je automatizacija obračuna i podnošenja prijava za porez na imovinu.
Ukidanjem poreskih prijava zaokružena je nova procedura upisa u katastar, čime će praktično postojati dva šaltera manje za privredu i građane. To će značiti i 24 miliona evra troška manje u naredne četiri godine.
– Novi zakon o arhivskoj građi je još jedna od rešenih preporuka, a on će osloboditi privredu od milionskih troškova zakupa magacina i čuvanja dokumentacije na hartiji – objasnio je Đokić i najavio da će se NALED fokusirati na zdravstvo i tokom ovog meseca objaviti prvo specijalno izdanje o zdravstvu sa preporukama za unapređenje usluga, snabdevanja lekovima i finansiranje ustanova.
Smanjenje poreskog opterećenja na zarade će biti nastavljeno, obećao je ministar finansija Siniša Mali, a kako je kazao i uz dalje poreske olakšice za zapošljavanje mladih i povratnika. Prioritet njegovog resora će, kako je istakao, biti reforma Poreske uprave i usvajanje zakona o fiskalnim kasama.
– Prošla godina je bila važna, jer je označila kraj reforme, fiskalne konsolidacije i ozdravljenje finansija – kazao je Mali i naglasio da je Srbija 2012. bila pred bankrotom, a u poslednje dve godine joj je rast veći od četiri odsto, javni dug stabilan, a budžet već četvrtu godinu u suficitu.
Ministarka građevine Zorana Mihajlović je kazala da je zahvaljujući reformama koje je sprovela vlast Srbija stavljena u društvo najboljih na svetu.
– Nema reforme koju ne možemo da sporovedemo ako radimo kao tim i imamo političku podršku. Sadašnja i prethodna vlada su pokazale da ima političke volje – rekla je Mihajlovićeva.
Evropska pomoć
EU je od 2007. godine obezbedila Srbiji 2,8 milijardi evra bespovratne pomoći, što je i najveće donatorstvo. Ujedno je i najveći zajmodavac i trgovinski patrtner Srbije.
– Kroz novi budžet ustanovljen od 2021. do 2027. godine Zapadni Balkan vidimo kao prioritet – rekli su za Tanjug u Evropskoj komisiji uz napomenu da se posvećenost EU Srbiji i celom Zapadnom balkanu vidi kroz političku, ali i ekonomsku podršku transformacionim procesima.
Rešenje za problematične
Reforme u javnim preduzećima nisu dovoljno brze, izjavio je šef Kancelarije MMF u Srbiji Sebastijan Sosa za RSE, a srpska premijerka Ana Brnabić se složila, ali je na predstavljanju „Sive knjige“ NALED akcentirala da se ipak vodilo računa da se taj posao obavlja po prioritetu.
– Radili smo stvari koje su prioritetnije, a to su preduzeća u većinskom državmnom vlasništvu i završili u ovom mandatu gotovo sva koja su bila problematična – kazala je, podsetivši da se našlo i rešenje, između ostalog, za kompanije u Boru, Majdanpeku i Smederevu.
Na Kopaoniku o inovacijama
Ključna tema predstojećeg Kopaonik biznis foruma biće koliko je Srbija spremna na promene koje donosi četvrta industrijska revolucija, najavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i dodala da će biti reči i o tome koliko je srpski obrazovni sistem sposoban da podrži novu industriju i na koji se način definiše politika inkluzivnog rasta.
– Zahvaljujući stabilizaciji ekonomije i potpunom ekonomskom zaokretu u proteklim godinama, na ovogodišnjem forumu možemo da govorimo o temama kao što su četvrta industrijska revolucija, digitalizacija i inovacije – kazala je Tabakovićeva.
