Kestenje iz Kine, urme i grožđe iz Irana, pomorandže iz Grčke, paradajz iz Albanije i Turske, paprike veće od šake…
Sve to nalazi se na pijačnim tezgama i rafovima velikih marketa. U internacionalnom izobilju ima i naših proizvoda. Nekada više, nekada manje, u zavisnosti od sezone. Ali, naše najbolje voće i povrće Srbija – izvozi.
Voće i povrće nesrazmerne veličine više nije neobična pojava na pijacama i u marketima. Često ni ukus tih proizvoda nije ono što očekujemo, pa sebi postavimo pitanje — šta zapravo jedemo?
Naše najbolje voće i povrće se izvozi
Rajko Manojlović (58), koji na pijaci pretežno prodaje voće, kaže da su zimi tamo proizvodi uglavnom uvozni, što nije čudno, jer našim tada nije vreme. Međutim, čak i kada njihovo vreme dođe, on napominje da se naše najbolje voće najčešće izvozi.
– Dobar deo voća prve klase uglavnom se izveze, a na našim pijacama završi voće koje se ne može izvesti u druge zemlje. Svi proizvođači prvo gledaju da prodaju onima koji nude najviše novca – tvrdi Manojlović.
Ipak, ne bave se svi domaći proizvođači prvenstveno izvozom. Violeta Korunoski (46) iz Banata svoj uzgoj donosi pravo na pijacu.
– Sve su ovo naši proizvodi. Na pijaci zimi više ima više povrća iz uvoza, a leti ima dosta ljudi sa našim povrćem. Sve je sveže. Svakog dana se donosi nova roba – kaže Korunoski.
Prodavci na pijaci tvrde da je voće i povrće na pijaci svežije od onog u marketima, jer tamo proizvode drže u hladnjačama, dok ih na pijaci nabavljaju „dan za dan“.
A kad krenemo u kupovinu, iako nam je obično draže da pazarimo domaće, najbitnije je upravo to — da je proizvod svež i dosledan svojim prirodnim karakteristikama.
Tokom pazarenja se dešava da naiđemo na voće ili povrće nesrazmerne veličine u odnosu na onu na koju smo navikli. To su obično dugački krastavci, obimne pomorandže i paradajz…
Temeljne kontrole pre puštanja u promet
Direktor Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije Nebojša Milosavljević objašnjava za Sputnjik da svo voće i povrće mora da ispuni mnogobrojne uslove pre nego što uopšte dođe do prodavaca i da se zbog toga obavljaju temeljne kontrole. On dodaje da između voća i povrća na pijacama i u marketima nema posebnih razlika.
Kako kaže, u skladu sa dva zakonska propisa, na graničnim prelazima i carinama obavljaju se pregledi svake pošiljke svežeg voća, povrća i ostalih biljnih materijala i proizvoda od bilja.
To su Zakon o zdravlju bilja i Zakon o bezbednosti hrane. Po tim zakonima, fitosanitarni inspektori vrše pregled koji podrazumeva uvid u celokupnu dokumentaciju pošiljke, deklaraciju, vizuelne i kvalitativne karakteristike, kao i uzimanje uzoraka, kako bi se ispitala prisutnost pesticida, u skladu sa Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja.
GMO proizvodi zabranjeni
Milosavljević eklatantno odbacuje mogućnost pronalaženja genetski modifikovanih proizvoda u prometu, jer su takvi proizvodi zabranjeni zakonom. On ističe da svo voće i povrće potiče iz konvencionalne proizvodnje, kao i da se na graničnim prelazima i carinama vrše posebne kontrole svih proizvoda za koje se zna da mogu da budu genetski modifikovani, pre svega soje i proizvoda koji je sadrže.
– Mi smo zemlja u kojoj nije dozvoljeno uvoziti GMO proizvode, a samim tim ni genetski modifikovano bilje. Zakonski propis jasno definiše uslove za uvoz takvog materijala i apsolutno se primenjuje na svakom graničnom prelazu i mestu carinjenja. Za svo bilje za koje je poznato da postoji i sa genetskom modifikacijom, sprovode se ispitivanja na genetsku modifikaciju. Naravno, ono bilje za koje u svetu ne postoji nijedan dokaz da je genetski modifikovano se uvozi bez potvrda – objašnjava Milosavljević.
Dovoljno proizvoda za domaće i strano tržište
Prema njegovim rečima, Srbija ima dovoljno voća i povrća da snabde i domaće i strano tržište. U našoj zemlji godišnje se proizvede oko 450.000 tona voća i povrća, od kojih se oko 250.000 izveze. Najviše se izvoze jabuke, breskve i nektarine.
– Teško je reći da li se nešto više izvozi ili se više koristi kod nas. Jednako su zastupljeni domaći i uvozni proizvodi. Ali, prosto, ponekad ekonomski interes prodavce nagoni da neki proizvod, pre svega sezonsko voće i povrće, uvezu u većim količinama, ali mislim da je domaća proizvodnja kod nas jednako zastupljena kao i strana i da ona nikako nije van prodavnica, velikih marketa i pijaca – tvrdi Milosavljević.
