U našim krajevima, koji nam uprkos svemu bolno nedostaju, deda nekom ostavi u nasleđe njivu, nekom katedru, a nekome kao Vasilu Hadžimanovu mlađem, svom imenjaku, 10 000 otkrivenih i spasenih od zaborava, narodnih pesama sa Balkana. I on ih čuva, neguje i velikodušno poklanja, na naše ogromno zadovoljstvo, radost i ponos. Nesumnjivo je da su oba Vasila, deda i unuk, zajedno sa ocem, Zafirom Hadžimanovim, majkom i tetkom, Senkom i Biserom Veletanlić, suprugom Natašom i ćerkom Martom, neprocenjiv deo naše kulturne baštine. Rasprodat koncert Veče džeza Vasila Hadžimanova“ u Bazelu, koji se završio ovacijama internacionalne publike, to je na najlepši način dokazao.
Bolji muzički poznavaoci koji su prisustvovali koncertu istakli su preciznost izvođenja, a upućeni u Vasilov repertoar bili su oduševljeni izborom kompozicija. Publika je uživala i toplo pozdravila raznolikost, od razigranog ‘string piano’ „Noćna Radost (Nocturnal joy)“ do makedonske etno pesme „Marika, moma ubava“ iz kolekcije dede Vasila, dok su ljubitelji našeg etno melosa osetili u fantastičnom bogatstvu zvuka Veleža toplinu skoro zaboravljenih melodija.
Ono što nikog nije ostavilo ravnodušnim, uključujući i prijatelje muzike koji nisu iz naših krajeva, jeste emotivni omaž kako muzičkom nasleđu tako i porodici, koji je utkan u program, a bio je posebno dirljiv u interpretaciji sevdalinke „A što ćemo ljubav kriti“ sa Andrijanom Adamović i prelepim kompozicijama posvećenim ocu Zafiru i ćerki Marti, „Od ljubov ne se bega“ i „Balada za Martu“.
Simoneta, Italijanka, odazvala se pozivu poznanice ne znajući šta da očekuje: „Sjajan koncert i topla, radosna atmosfera, impresivan džez, duet sa pevačicom i poslednja pesma posvećena ocu dirnuli su pravo u srce. Zaista je lepo videti raznolikost kultura donetu u prelepe ambijente Bazela. Sve pohvale organizatorima.“
Da Vasil na najbolji način neguje i promoviše „dedovinu“ kao nacionalnu baštinu dokazuje oduševljenje najmlađe publike. Mia Petrović, članica dečje pevačke grupe Umetničkog centra SOKO, kaže da je bilo sjajno i da je konačno prisustvovala koncertu koji uopšte nije dosadan. Osmogodišnji Pavle Vranić sinoć je prvi put bio na koncertu. Uzbuđenje je bilo veliko kao i očekivanja: „Mnogo sam se radovao što ću konačno ići na neki concert. Bilo je baš lepo, ali voleo bih da sledeći put idem na neki koncert gde ima više teksta.”
Ni starije članice UC SOKO nisu bile ništa manje očarane. Naša osećajna dirigentkinja, Nevena Poljak, na pitanje kako se njoj kao akademskom, profesionalnom muzičaru dopalo, samo je sa srećnim osmehom i iskricom suze u očima odgovorila da Vasil svira „ubitačno“ dobro! „Ali je nežnog srca, a i lica” dodale su emotivno i nestašno Milica Milutinović i Jelena Marković. Jelena je dopunila svoje utiske: „Vasil Hadžimanov je rođen u jednoj od najznačajnijih muzičkih i džez porodica bivše Jugoslavije. Njegova genetika i odrastanje na Balkanu, isprepletani sa obrazovanjem na Berkliiju, obećavali su užitak, i mislili smo da smo spremni da budemo zadivljeni – kao i publika širom sveta. Međutim, ovo iskustvo bilo je više od fantastične muzike koju smo očekivali; bilo je radosno i emotivno, dirljivo, melanholično, zabavno i ispunjeno iskrenošću od početka do kraja. Od najistančanijih poznavalaca muzike do najmlađih budućih muzičara u publici – svi smo bili očarani.“
I sam umetnik nije krio zadovoljstvo što je ima priliku da nastupa u tako prelepoj sali pred divnom publikom u Bazelu. „Moj prvi solo nastup u ovom gradu zaista je prošao savršeno. Moram posebno pohvaliti organizaciju koncerta na čelu sa Andrijanom Adamović i jedva čekam sledeće druženje i muziciranje u organizaciji udruženja Umetnički centar SOKO.“
Nezaboravno veče još dugo će se prepričavati, a Umetnički centar SOKO postavlja standarde odlične organizacije i visoko kvalitetnog programa, pa se jedino može pitati: „Šta je sledeće na programu?“
