Miroslav – Miki Stojnić iz Herbruka u Švajcarskoj je čitaocima „Vesti“ poznat kao humanitarac koji već godinama iz te zemlje šalje pomoć u Republiku Srpsku i Srbiju. Međutim, Miki je dobrotvor i tako što pomaže drugim ljudima dobre volje, koji žele da nešto doniraju, a nisu upućeni kako to ide. Miki ih savetuje gde da se obrate i pomogne oko sređivanja carinskih papira. Upravo to je učinio i pomogao Dušku i Mirjani Bojić rodom iz Prnjavora koji žive u Vilu u Švajcarskoj. Njih dvoje su želeli da pomognu jednu školu u Prnjavoru. Mirjana radi na Univerzitetu u Cirihu i za „Vesti“ priča kako je dobila na poklon školsku opremu velike vrednosti i u velikoj količini za dva puna šlepera.
– Na Univerzitetu je kupljen nov inventar, a stari je bio u planu da ide na licitaciju i da se prodaje. Posle razgovora sa mužem došla sam na ideju da pitam hoće li nam preostale stvari dati da pošaljemo kao humanitarnu pomoć za RS. Dobili smo sve, ali tada su krenuli stresovi – kaže Mirjana.
Na veliku žalost Bojićima je posle dužeg vremena i otezanja stigao odgovor da školi u Prnjavoru nije potrebna pomoć. U tom razočaranju setili su se Mikija Stojnića o čijim su akcijama čitali u „Vestima“ i pomoću društvenih mreža su stupili u kontakt i zatražili pomoć od njega.
Miki nam otkriva neke detalje.
– Marija i Duško su me upoznali sa situacijom i posle odgovora iz Prnjavora najveći problem bio je što su školska oprema i ostali rekviziti, kao i digitalna tehnika, morali da se iznesu iz učionica za dva do tri dana. Onda sam odmah pozvao neke ljude u Banjaluci učinio je to i Duško i u Skupštini grada nisu mogli da veruju da će dobiti toliko vrednu donaciju, pogotovo veliki broj modernih računara za učenike. Poznajući švajcarsku špediciju i carinu, uspeo sam da odradim svu papirologiju za izlaz iz Švajcarske i ulaz u EU i Republiku Srpsku.
Marija dodaje da su imali problem i sa pronalaskom prevoza, ali su ipak uspeli da nađu dva šlepera.
– Tada je naš problem bio drugi utovar. Preko društvenih mreža smo pozvali Srbe, ali se niko nije odazvao. U pomoć su nam priskočili muževljevi drugari, Milan Panić i Mladen Popović i moja drugarica Bojana Mesmer, njima od srca zahvaljujemo. Uspešno smo utovarili i posle puno stresova sve realizovali. Puno zahvaljujemo i Mikiju koji je, kao i mi, pored svojih obaveza uspeo da reši papirologiju za transport i koji je uz našu opremu dodatno podario računare za škole – priča Marija.
– Šleperi su brzo utovareni i puni krenuli za Banjaluku. Marijana Maran, zamenica gradonačelnika Banjaluke se takođe veoma zalagala i dala sve od sebe kako bi ova donacija uspela – istakao je Miki Stojnić.
Ne odustajemo
Mirjana je pomalo razočara slabim odzivom zemljaka.
– Ipak, loša iskustva koja smo kroz ovu akciju doživeli neće nas sprečiti u daljem humanitarnom radu – ističe Mirjana Bojić.
