Jesen je, mnogi kažu, najlepše godišnje doba, a brojni naši ljudi koji rade svuda širom sveta često baš u ovo vreme uzimaju odmor kako bi došli u rodni kraj i sakupili letinu. Neki su tu zbog berbe grožđa i pravljenja vina, drugi su uz kazan i peku rakiju. Ima onih koji stižu radi berbe kukuruza ili vađenja krompira. Ove jeseni su neki od tih poslova u zavičaj doveli Radu Đorđića, rodom iz Koprivne kod Modriče koji je godinama radio i još živi u Elgu u Švajcarskoj, Slavka Gavrića iz Brezovog Polja kod Brčkog, penzionera iz Volfurta u Austriji. Novica Martinović je u Velikom Jasikovu kod Zaječara stigao iz u Herisaua, u istočnoj Švajcarskoj, gde živi i radi. Nenad i Mica Kovljenić su se iz Altštetena, takođe u istočnoj Švajcarskoj vratili u Bosansko Grahovo.
Novica Martinović iz Herisaua da svake godine krajem septembra stiže u rodnu Veliku Jasikovu.
– Dolazim kada grožđe sazri da oberem vinograd. To je za mene baš poseban doživljaj. Još
odmalena sam voleo da idem sa roditeljima i komšijama u berbu vinograda. A svu tu lepotu bi uveče ulepšali zajedničkom večerom. Običaj je bio da se, dok traje berba u vinogradu, ovan vrti na ražnju i pečenje uveče dočeka radnike. Sad nemam neki veliki vinograd, ali za naše potrebe imamo dovoljno grožđa. Običaj da se ispeče ovan poštujem i danas, to je neizostavni deo svega oko berbe – kaže Novica za „Vesti“.
Rado Đorđić je iz Elga kod Vintertura u Švajcarskoj stigao da pomogne bratu Novaku.
– Krompir sejem zajedno sa bratom, ja njemu pomažem, a on meni daje koliko mi je potrebno. Eto ovih dana sam mu pomogao da izvadimo što je rodilo. A rodilo je bogami dobro ove godine, ima više od 600 kilograma. Naš krompir je 100 posto ekološki čist, nađubrimo ga samo sa stajskim đubrivom. Sada kada smo ga izvadili iz zemlje, prvo odvajamo semenski krompir za proleće, onda ostavimo za naše potrebe, a ostalo kuvamo i tako hranimo svinje – detaljno nam objašnjava Rado.
On dodaje da su nekada duplo više sejali i imali i za prodaju, a sada posade samo koliko njima treba.
Nenad i Mica Kovljenić su se iz Altštetena vratili u Bosansko Grahovo.
– Jesen je najlepše doba, kada skupljamo plodove koje nam je priroda podarila. Svake godine skupljamo drenjinu i divlju krušku. Bude 300 kilograma, pa do tone, zavisi kako je rodna godina. Od toga pravim rakiju za sebe, familiju i prijatelje. Nema za prodaju, to je onako za našu dušu – kaže Nenad.
I njegova supruga Mica prerađuje šumske plodove.
– Pravimo slatko, džemove, sokove i likere. Osim šumskih plodova sakupljamo i lekovito bilje i pečurke. Ovde je potpuno zdrava sredina, ovoga u Švajcarskoj nema – ističe Mica.
Majka brine o vinogradu
Novica Martinović kaže da o vinogradu najveći deo godine brine njegova majka Radmila.
– Naravno, ne mogu da stignem da okopavam, orezujem vinograd i obavljam ostale poslove u njemu. Platim da to obave ljudi koji znaju taj posao, a majka sve nadgleda i nastoji da vinograd održavamo kao nekad. Ja dođem u vreme berbe, to ne propuštam.
Uživanje uz kazan
Slavko Gavrić je iz Volfurta blizu Bregenca u austrijskoj pokrajini Forarlberg stigao u rodno Brezovo polje kod Brčkog.
– Kada je dobra letina i dobro rodi šljiva, kao ove godine, ostajem više od mesec. Posle branja, šljiva mora da odsedi u kaci oko tri nedelje dok zavri i onda mi treba oko dva dana da ispečem rakiju. Ovde u Brezovom polju imam samo još sestru, a u Volfurtu mi je cela familija, supruga, sin, ćerka i unuci. Volim da dođem u rodni kraj da pečem rakiju – kaže Slavko.
