U Srpskom kulturnom klubu u Dibendorfu nadomak Ciriha Sava Gajić Ivić je svečano proslavila pola veka pesničkog stvaralaštva, predstavljajući svoju devetu knjigu „Jesi li tu, Lazare?“
Recenzent, profesor Živko Marković se osvrnuo na Savin početak, kada je sa četrnaest godina, dok je imala zauške, napisala svoju prvu pesmu. Njena tuga što ostaje izolovana i ne igra se sa ostalom decom, bila je inspiracija da počne da piše poeziju. Ona godinama piše stihove za decu, a kasnije je nadahnuće odvodi i na polja ljubavne i rodoljubive poezije.
Savino traganje je vraćanje u prošla vremena od izbledelih beležnica do kovčežića prekrivenog plemenitom prašinom, od Sutjeske i Međe u rodnoj Vojvodini do korena kršnog Otišića kod Knina odakle su majka Milica i otac Božo stigli kao kolonisti. U rodoljubivoj poeziji Sava čita molitvu za svoj narod, od Kosova do Banata, od Kalemegdana do Nikšića, od Republike Srpske do krajiške kolone, poetski dirljivo toliko da zaiskre i suze onih koji slušaju stihove. I kad vapi za zvonjavom vidovdanskih zvona i kad peva o izdaji, otporu, slozi i mirom korača kroz istoriju svog srpskog naroda i povezuje ga sa maticom.
Sve Savine knjige urađene su u saradnji sa Književnim klubom „Mika Antić“ iz Inđije i njihovim predsednikom Zlatomirom Borovnicom.
