U Austriji vlada paradoks koji otkriva duboke pukotine u zdravstvenom sistemu, dok zemlja očajnički pati od nedostatka lekara, stotine mladih diplomaca medicine prinuđeni su da mesecima čekaju na obaveznu devetomesečnu osnovnu obuku koja je preduslov za dalje specijalizovanje ili rad u opštoj praksi. Kako piše austrijski ,,Kurier“, ovaj veštački uski grlić u sistemu tera mlade lekare da razmišljaju o odlasku u Nemačku ili Švajcarsku, dok Austrija istovremeno upozorava na katastrofalni manjak medicinskog kadra u narednim godinama.
Primer je Sibila (ime promenjeno), koja je završila studije medicine na Kepler univerzitetu u Lincu i želela da postane lekar opšte prakse. Nakon višegodišnjeg ulaganja u školovanje, aplicirala je u više bolnica u Gornjoj Austriji – Uniklinikum, Barmherzige Bruder, Salzkammergutkliniken i Wels, ali svuda je dobila odbijenicu. Slično prolazi i Anant Tind iz studentske organizacije ,,ÖH MedUni Wien“ u Beču. On i brojni kolege uzalud traže mesta za obuku, a mnogi već razmatraju preseljenje u inostranstvo gde takve obavezne faze ne postoje.
Prema podacima koje prenosi ,,Kurier“, u Austriji postoji 1.806 studijskih mesta za humanu medicinu, sa stopom diplomiranja od 84%. Međutim, za obaveznu 9-mesečnu osnovnu obuku za sve diplomce medicine u Austriji dostupno je svega oko 1.200 mesta širom zemlje. Prosečno čekanje traje oko šest i po meseci, a u nekim pokrajinama i duže, čak osam meseci u Forarlbergu. U međuvremenu, mladi lekari su formalno „nezaposleni“, iako su završili dugogodišnje studije.
Predsednik ,,OH Innsbruck-a“ Maksimilijan Haslinger otvoreno kaže da povećanje broja studenata medicine ne bi rešilo problem, već bi samo „sužavalo grlić“ i slalo još više mladih lekara u inostranstvo. Zvanična lekarska komora Austrije (OAK) priznaje da obavezna 9-mesečna osnovna obuka postavlja čvrst temelj za buduću praksu i da je podržava 80% lekara u obuci, ali traži da obuka bude dobrovoljna, a ne obavezna.
Autor članka Ana Majr u ,,Kurieru“ ističe da ovaj sistem stvara veštačku prepreku u vreme kada Austrija predviđa da će do 2030. godine nedostajati oko hiljadu lekara opšte prakse i 1.500 specijalista. Trećina lekara je starija od 55 godina, što znači veliki penzionerski talas. Umesto da ubrzaju obuku i zadrže mlade kadrove, pokrajinske vlasti i savezna ministarka Korina Šuman (SPO) suočavaju se sa kritikama da nedovoljno finansiraju nova mesta u bolnicama.
Ovaj slučaj jasno pokazuje kako birokratska krutost i nedostatak koordinacije između univerziteta i bolnica mogu da ugroze čitav zdravstveni sistem jedne razvijene evropske zemlje. Dok Austrija javno apeluje na hitnu potrebu za lekarima, njeni mladi stručnjaci, budućnost medicine, prinuđeni su da čekaju ili da odu. Austrija se suočava sa neizbežnim odlivom mozgova i problemom da sačuva zdravstvenu zaštitu svojih građana.
Piše: Stefan Stojanović
