Sin legendarnog srpskog košarkaša Predraga Peđe Stojakovića, Andrej, primećen je na jednom turniru u Finiksu, gde je privukao pažnju skauta u Americi.
Andrej je među 200 srednjoškolaca bio među najboljima. On ima 16 godina, visok je 198cm, a raspon ruku mu je 208cm, sa tendencijom rasta.
Navodno je već dobio ponudu od univerziteta Kal Poli iz Kalifornije, nakon što je postigao 27 poena i imao osam skokova u pobedi svog tima.
Podsetimo, Peđa pored Andreja ima još dvoje dece – Milu (14) i Maksima (8).
Andre Stojakovic, son of former Kings Peja Stojakovic game is TOO SMOOTH‼️😤🔥 pic.twitter.com/tiUxqrU7yG
— Ballislife.com (@Ballislife) June 22, 2021
Ono što je posebno zanimljivo, prema pisanju američkog „247 Sporta“, on je tek nedavno počeo da se bavi košarkom i iskoristio je period pandemije da se razvije u kvalitetnog košarkaša. To je učinio zaista velikom brzinom, a ne navodi da se da li je na tom putu možda imao podršku svoje porodice, odnosno oca.
– Imajući u vidu sadašnju visinu i raspon ruku, ali i fantastičan košarkaški pedigre (otac mu je bio 208 cm), ne bi trebalo da nas začudi ako još malo poraste. Međutim, pored njegovih pomenutih mera, ono što je odmah izbilo u prvi plan kod trenera u publici je njegov osećaj za igru, ali i raskošno umeće koje pokazuje. I, kako su ovi dani u Arizoni prolazili, tako se sve više uvećavao broj trenera koji su ga gledali – tu su bili oni iz (univerziteta) Jute, Arizone, Stenforda, a San Francisko je čak poslao sva svoja tri pomoćna trenera uz aut-liniju.
Mladi Stojaković ne samo da je dobro šutirao, bilo iz trka ili iz mesta, i ne samo sa polu-distance i za tri poena, već je impresionirao i kontrolom lopte, dodavanjem i skokovima, i to na vrlo upečatljiv način za jedno mlado krilo koje je tek u početnoj fazi razvoja. Pogađao je i iz tranzicije, i iz pozicionog napada, a ostavio snažan utisak svojim pregledom igre, izvrsnim dodavanjima, pronalaženjem saigrača na pozicijama za šut sa distance – piše na pomenutom portalu.
Kada su Andreja mediji upitali šta se njemu konkretno sviđa u sopstvenoj igri, istakao je svoju raznovrsnost.
– Rekao bih da sam jedno svestrano krilo. Mogu da čuvam više pozicija. Ide mi dobro. Nekoliko koledža me je već kontaktiralo. Eto, iz Sent Merija vole kako igram, jer sam krilo koje može nekoliko stvari da obavlja, a i imam potencijal.
Nisu samo „omanji“ koledž timovi zainteresovani. Budi se intriga i kod Lujvila, UCSB-ja, Arizone, San Hozea… Otac mu je rekao da je najvažnije da ne srlja previše.
– Samo da dobro razmislim o svemu, da ne srljam. Od njega sam, inače, mnogo više naučio van terena, nego na njemu. Mnoge moje odluke su i donete zahvaljujući njemu kao uzoru, jer me je njegova radna etika oduvek inspirisala – zaključio je naslednik Peđe Stojakovića.
