Predmet nove studije bile su emocije koje zaposleni doživljavaju na radnom mestu.
Čak 2.000 radnika i 250 šefova govorilo je o emocijama koje nastaju tokom radnog vremena, kao i o tome kako ih izražavaju – ako ih izražavaju.
Istraživanje, sprovedeno na Univerzitetu Anglija Raskin u Kembridžu, pokazuje jasnu statistiku o ponašanju na poslu i muškaraca i žena, kao i milenijalaca, prema pisanju lista „Miror“.
Radno okruženje ljudima donosi radost, iznenađenje, bes, tugu, gađenje ili strah, ali najveći uzrok ovih emocija nije sam posao, već kolege.
Statistika pokazuje da su muškarci emotivniji na poslu od žena, ali takođe napominje da su žene više izložene stresu i frustraciji.
Muškarci su skloniji da emotivno ulažu u svoje projekte i da se osećaju loše ako propuste rok ili prekorače budžet kompanije.
Muškarci su više pogođeni kritikama
Muškarci su takođe dvostruko skloniji da kritike primaju k srcu ili se osećaju uznemireno ako se njihove ideje i inicijative ignorišu ili odbace, a čak 43 odsto je spremno da podigne svoj glas.
Vođeni emocijama, muškarci su spremniji da preduzmu drastične korake. Muškarac je 20 odsto skloniji da napusti posao ako stvari ne idu dobro ili postoji problem.
– Muškarci su skloniji da osećaju emocije povezane sa moći – bes ili ponos. Emocije i moć su neraskidivo povezane – kaže dr Teri Simpkin sa Univerziteta Anglija Raskin.
Ona takođe navodi da „ako ga ne slušaju, muškarac će to povezati sa nedostatkom autoriteta, statusa u kompaniji“.
Slično tome, tuga je povezana sa nedostatkom moći.
Prema ovom istraživanju, svaka treća osoba krije svoje prave emocije na poslu, uglavnom iza lažnog osmeha.
Ovi rezultati su za mnoge neočekivani, ali ipak ne previše iznenađujući jer je studija pokazala i da 30 odsto šefova smatra da je izražavanje emocija na poslu slabost, a 51 odsto smatra da radno mesto treba da bude oslobođeno bilo kakvog izražavanja emocija, bilo pozitivnih ili negativnih.
Šta je sa najmlađima?
Milenijalci takođe imaju teškoća na poslu. Čak 91 odsto njih, više nego bilo koja druga grupa, doživljava tugu ili bes na poslu, a 80 odsto oseća gađenje. Dr Simpkin za to krivi probleme identiteta.
– Mladim ljudima može biti teško da razviju identitet koji je u skladu sa njihovim profesionalnim zadacima. Mogu osećati strah od neuspeha, čak i strah od uspeha, kao i strah od toga da se ne uklapaju – ističe ona.
Međutim, mlađe generacije mogu biti optimističnije u pogledu budućnosti, jer se očekuje da će se učestalost negativnih emocija značajno smanjiti sa godinama.
Da bi radno okruženje bilo što produktivnije i prijatnije za zaposlene, ono mora biti „emocionalno svesnije“.
Radno okruženje postaje sve digitalnije, a sposobnost prepoznavanja i uspešnog integrisanja emocionalno svesnih ljudi biće ključna za uspeh.
