Ptice širom SAD su počele da pokazuju zabrinjavajuće ponašanje koje, smatraju naučnicima, može imati katastrofalne posledice po čovečanstvo.
Istraživači su otkrili da mnoge vrste napuštaju uobičajene migracione rute, jer sve veće temperature u zimskim staništima ometaju njihova godišnja putovanja.
Narušavanje prirodne ravnoteže
Naizgled bezazlena odluka ptica da odlože svoje seobe može, međutim, dovesti do masovnog uginuća i narušavanja prirodne ravnoteže, upozorava naučnik sa Univerziteta Kornel, Endrju Farnsvort.
Ptice imaju ključnu ulogu u prirodi i ljudskom društvu – kontrolišu populaciju insekata, prenose semenje biljaka i oprašuju vegetaciju. Oko pet odsto biljaka koje ljudi koriste za hranu i lekove oslanja se upravo na ptice kao oprašivače, prenosi Daily Mail.
Ukoliko njihova populacija nastavi da opada, upozoravaju stručnjaci, poljoprivredna proizvodnja mogla bi drastično da padne, a čitavi ekosistemi da se poremete.
Prete zastrašujuće posledice
Farnsvort objašnjava da rast temperatura u regionima poput Arktika i severnih šuma, zajedno sa požarima i urbanizacijom, otežava pticama pronalaženje hrane i skloništa.
Prema podacima Nacionalnog ornitološkog društva “Audubon”, čak 389 vrsta ptica u Severnoj Americi moglo bi da nestane u narednih 50 godina, što predstavlja skoro dve trećine svih proučavanih vrsta!
Istraživanja laboratorije Univerziteta Kornel su pokazala da je od 1970. godine izgubljeno oko tri milijarde ptica na kontinentu. Ovaj nestanak već ima konkretne posledice – smanjuje se oprašivanje tropskih biljaka, a ugrožene su i lekovite vrste, poput orhideja i aloe, koje se koriste u medicini.
“Postoji bliska veza između mesta gde se ptice nalaze i promena u klimi i vremenskim uslovima“, izjavio je Farnsvort.
Ljudi prave veliku grešku
Promene u temperaturama dovele su do poremećaja sezonskih ciklusa, pa mnoge ptice napuštaju gnezda ranije ili kasnije nego obično. Zbog toga često stižu na mesta za ishranu ili parenje pre nego što je hrana dostupna, što uzrokuje glad, smanjeno razmnožavanje i sve manju populaciju.
“Vidimo da neke vrste uspevaju da prate klimatske promene, ali mnoge jednostavno ne mogu da se prilagode“, dodaje naučnik.
Stručnjaci upozoravaju i na to da ljudi, iako često u dobroj nameri, pogoršavaju situaciju time što hrane ptice tokom zime – pa ih obeshrabruju da migriraju, ali i privlači predatore u urbana područja.
Ako se ovaj trend nastavi, naučnici upozoravaju da bi čovečanstvo moglo uskoro da oseti ozbiljne posledice – od smanjenja hrane i lekovitih resursa, do potpunog poremećaja prirodne ravnoteže na planeti.
