Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
„Bože moj, kako li bi to izgledalo kad bih ja bio ministar? Stekao bih mnogo prijatelja i saznao da je moja porodica vrlo velika. Počeo bih da se navikavam da i sam verujem u ono što kažem, jer bih imao često prilike da govorim ono što bi mi bilo teško verovati. Opozicioni listovi nazivali bi me državnom raspikućom, ubicom, lopovom i raznim drugim imenima da bi što kitnjastiji bili uvodni članci. Kopkali bi po mojoj istoriji i pronašli kako se zbog mene neka devojka otrovala, kako sam kriv što je moj daleki rođak skočio u Savu. Pa još to sve možda za to tričavo zadovoljstvo da posle ostavke kabineta sagradim sebi, kućicu, dve? Ne, ne, boga mi, neću. Volim ja svoj krasni mir nego ona klicanja, ali kanda će u nas skoro doći vreme gde će se morati biti ministar, i jednog dana nemojte da vas u zakonu o činovnicima iznenadi kakav novi paragraf: Niko u Srbiji ne može dobiti službu dok ne odsluži kao ministar rok od dva meseca“.
(Branislav Nušić, komediograf i diplomata, 1890)
