Radovi na Svetosavskoj sali u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu se svakim danom bliže konačnom završetku u šta smo se proteklog vikenda pri obilasku i uverili. U porti hrama su nas dočekali otac Simon Turkić, otac Slobodan Tijanić i otac Neđeljko Đokić i sa blaženim osmehom rekli da su ovih dana poprilično zauzeti. Kako su istakli, gotovo svakog dana imaju pune ruke posla, a najviše za vikend kada je u hramu puno krštenja i venčanja.
U obilazak Svetosavske sale poveo nas je otac Simon i kaže da je urađeno mnogo od kada su „Vesti“ prethodni put izveštavale o radovima. Oko pet godina traju intezivni radovi u kojima je do sada učestvovalo oko hiljadu dobrovoljaca.
– Danas smo imali sređivanje sale pred finalno čišćenje, zatim ćemo ovih dana po drugi put da okrečimo salu da bismo posle toga mogli da postavimo stolove i stolice koji su nam već stigli. U međuvremenu smo popločali staze oko hrama da narod u litiji može po ravnom tlu nesmetano da hoda.
Dok nam je otac Turkić saopštavao nove detalje u sali su već vredno radila trojica delija, Miro Skoblar, Miljan Živaljević i Marko Tatomirović koji su se odazvali na poziv grupe svetosavaca kako bi očistili salu od prethodnih radova.
Miro Skoblar je iz Našica u Slavoniji, a sada i stanovnik Frankfurta.
– Svaki put kada mogu rado se odazovem pozivu naše crkve, oca Simona i grupe Svetosavci da pomognem koliko mogu. Svaki dolazak ovde me ispunjava srećom, dan mi prođe u nekom lepom osećaju, kada ovde dođeš među svoje ljude onda se osećaš ispunjeno. Znam da sam uradio nešto dobro i za našu crkvu i za naša buduća pokolenja.
Miljan Živaljević, momak visok 193 centimetra, u metropolu na Majni je došao iz Zemuna, a rođen je u Prištini.
– Dolazio sam do sada nekoliko puta, na uređivanje ispred sale kada smo pomagali oko postavljanja ograde na stepeništu i na još nekoliko akcija kada je trebalo da se pomogne. Želim da svojim radom podržim našu crkvu Hristovu, naše ljude u dijaspori. Meni to znači, a verujem da znači i našoj zajednici.
Nekoliko centimetara viši od Miljana, Marko Tatomirović (201) je takođe iz Zemuna i tamo je i rođen:
– Prvi put učestvujem u ovakvoj akciji. Kum me sinoć pitao, dok sam bio u noćnoj smeni, da li bih došao da pomognem i naravno evo me ovde iz treće smene. Pomoći našoj crkvi je jedan poseban osećaj. Nadam se da ću i ubuduće imati priliku da pomognem i kada se Svetosavska sala završi. Kad god bude trebalo, ja sam tu.
Zahvalni svima koji pomažu
– Nadali smo se da će radovi već biti gotovi, ali smo zavisni od prilika i od naših ljudi kada mogu da dođu. Zahvalni smo svima koji pomažu. I prema ulici smo pripremili kovanu ogradu koja će takođe da bude veliki ukras našem hramu kada bude postavljena – navodi otac Turkić.
Stigla je svetlost
– Mislim da je najvažnije da kažem, a u Bibliji piše „i bi svetlost i svetlost svetli u tami“. Tako i mi sada imamo svetlost u našoj sali koja je do sada bila tamna. Ovom prilikom posebno zahvaljujem našem verniku i preduzetniku Radomiru Gvozdiću i njegovoj firmi RAV koji su kompletnu elektrifikaciju uradili kao dobrovoljni prilog. Još nije sve do detalja završeno, ali imamo svetlo u sali i to je najvažnije. Takođe je i put oko hrama osvetljen – kaže otac Simon Turkić.
