Nedavno su parohije u Vupertalu, Dortmundu i Kelnu prvi put ugostile glumca iz Trebinja Velibora Đorića u ulozi Klovna Cvećka, a on je svojom predstavom, glumom i pesmom razigrao i nasmejao skoro dve stotine dečjih srca i oraspoložio njihove roditelje. U prvom delu izvodio je lutkarsku predstavu „Crvenkapa“, stilski uobličenu šaljivim duhom i sadašnjicom. Drugi deo je obeležen pesmom i muzikom. Dobro poznate kompozicije koje su nekada izvodili hor Kolibri, Branko Kockica i Dragan Laković podsetile su brojne roditelje na detinjstvo pa su zajedno sa svojom decom, vođeni iskrenom radošću Cvećka, delili oduševljenje i igru.
Radoznalim dečjim pitanjima, zahvaljivanjima zadovoljnih roditelja i naravno fotografisanjem sa Cvećkom u sva tri grada istovetno se završavao ovaj kulturni događaj namenjen deci, čiji inicijatori su bili otac Danilo Dangubić iz Dortmunda i otac Zoran Ilić iz Vupertala. Naime, ova dva sveštenika su pozvali Đorića da deci u dijaspori pruži kulturni i zabavni sadržaj, kao da su u domovini. On se rado odazvao pozivu, ali je, kako je rekao za „Vesti“, i pored dugogodišnjeg iskustva, imao malo bojazni pred prve nastupe u inostranstvu.
– Veoma sam srećan zbog ovog gostovanja. A igrao sam ovde kao da igram u Bileći ili bilo kom drugom gradu. To biva uvek jednostavno – srce iznesem na teren i igram! Divan je osećaj kada su deca i ljudi oko mene radosni, onda sam i ja radostan. I nisam ovde primetio kod dece neku razliku u odnosu na decu u Hercegovini, Bosni, brojnim mestima gde igram. Dete je dete i ono pokazuje radost i treba ga pustiti da se tako iskaže, a roditelji treba svojim primerom da ih ohrabre. Jedina razlika je što su ovde jedinice – ono što su kod nas u matici petice – uz smeh kazuje Đorić.
I sam veoma obradovan, kako predstavom, zabavom, tako i reakcijom brojne publike, otac Mladen Janjić iz Kelna nam je rekao:
– Deca su ovde imala izuzetnu priliku da se sretnu sa kulturnim i zabavnim programom na našem maternjem jeziku. Bila je osetna blaga jezička barijera – zadrška u reakciji dece, trenutak za razumevanje pitanja ili zadatka, ali osetilo se i strujanje čiste emocije koju je Klovn Cvećko doneo i izazvao. Na ovakvim događajima oko kojih bi se okupili i deca i odrasli treba da se angažujemo. Koliko su deca bila srećna, čini mi se da su roditelji, kojima su tada probuđena sećanja na detinjstvo, bili srećni isto, ako ne i više.
Mališani osetili energiju
Svoje utiske kao i doživljaje svoje dece Tare i Konstantina sa nama je podelila Adrijana, jedna od desetine majki koje su uživale uz Klovna Cvećka u Dortmundu.
– Konstantin je oduševljen. Svaki detalj je zapamtio, fasciniran je, samo o tome priča. Odmah posle predstave pitao me je: „Kada će on opet doći?“ Njegova reakcija kada vuk od bake u svađi dobije batine bila je tako dobra, on se potpuno uživeo, ustao i navijao. Uz to on ne razume potpuno srpski, ali kao da je osetio energiju koju je glumac preneo. On je prvak, a ćerka Tara je peti razred – i nju je uspeo da zainteresuje, da je zasmeje modernom Crvenkapom i razigra na žurci. Meni je veoma drago da su naša deca ovde imala priliku da uživaju u onakvoj zabavi uz kakvu smo i mi, njihovi roditelji, odrastali. Uživali smo pevajući sa decom pesmice iz našeg detinjstva, ja sam se potpuno vratila u to srećno doba. Mislim da ovakva gostovanja mnogo nedostaju našoj deci ovde i da bi im prisustvo dečjeg kulturno-zabavnog programa iz matice mnogo značilo, a i nama roditeljima – sa osmehom je rekla Adrijana.
Predstava i za starije
Posle gostovanja, iz sva tri grada usledio je poziv glumcu da dođe ponovo na proleće. Ideja je da osmisli predstavu i za nešto stariju tinejdžersku grupu dece. Sa velikom zahvalnošću svima na pozivu, Velibor Đorić već osmišljava narednu predstavu i raduje se ponovnom viđenju sa ovom divnom publikom i organizatorima.
Igra za najmlađe
Već više od 20 godina, a posle završene glumačke škole Dramskog eksperimentalnog studija u Beogradu, Velibor Đorić se aktivno bavi glumom i pozorištem za decu. U okviru svog Dramskog udruženja Liga za djecu, sam piše, režira, glumi, pravi kostime i scenografiju za dečje predstave. Gostuje u školama, vrtićima i bolnicama sa predstavama „Radost proleća“, „Ja imam svoja prava“, „Prozori želja“, „Veseli svemir“ i brojnim drugim, a publiku čine deca do 10 godina.
