Nekoliko hiljada vernika iz Minhena, bliže i dalje okoline došlo je na Badnje veče u hram Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog da prisustvuje najavi Božića najradosnijeg hrišćanskog praznika. Hram, porta i Crkveni centar bili su prepuni naših ljudi, a među njima je bilo mnogo porodica sa decom, i svi su sa osmehom prisustvovali pijukanju više desetina mališana ispred oltara, posle toga večernjem, a najsvečaniji čin je bilo paljenje badnjačke vatre.
Bilo da se krene u hram, Crkveni centar, „donju crkvu“ ili u portu, gužva je bila velika tako da se više stajalo nego kretalo. Mnogi su bili skloni da kažu da ovako masovno nikada nije bilo na Badnje veče. Iako su se kretali sporo i uz dosta tiskanja, malo je ko pokazivao znake nervoze, jer ovo je bilo veče dobrog raspoloženja, veselih lica i ogrejanih srca uz badnjačku vatru, iako je vreme bilo takvo da nije ličilo na neke ranije Badnje večeri sa snegom i hladnoćom. Temperatura je tokom večeri bila plus 10 stepeni, a samo je malo vetra podsećalo na hladnoću.
Večernje u hramu služili su protojerej-stavrofor Mićo Matić i protojerej Bojan Simić starešina hrama Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog. Protojerej Simić kaže da je Crkvena opština pripremila za decu oko 50 kilograma slatkiša. On je uz pesmu sveštenika, đakona i pojaca doneo badnjak iz hrama u portu koji je pre nalaganja osveštao protojerej-stavrofor Mićo Matić. Kada je zapaljena badnjačka vatra iznad hrama zapucale su petarde, a pravi vatromet je obasjao sa neba vernika koji su ozarena lica i zagrejanih srca okružili plamen posle paljenja badnjaka.
Među brojnim vernicima i gostima na Badnjoj večeri, bili su i dugogodišnji stanovnici Minhena Branko Misita iz Trebinja i Milan Bulatović iz Bileće, koji su uz kuvano vino „bistrili“ aktuelnu političku situaciju, komentarisali informacije naših medija, a u pauzama hvalili svoj zavičaj. Tu su bili i Milenko Kudra i Darko Karanović koji su u ovoj sredini poznati kao nepobedivi u potezanju konopca. Sa njima je bio i raniji fudbaler SK Srbija Minhen Bobi Mićić. Interesantno je da su svi oni iznenađeni koliko je novih lica u porti hrama na Badnje veče, a reč je o radnicima iz Srbije, Republike Srpske i drugih delova nekadašnje Jugoslavije koji su došli prethodnih nekoliko godina.
Došao i Švabo
Među brojnim vernicima pažnju je privlačio Cvijo Kovačević poreklom iz Banjaluke koji je raširio srpsku i rusku trobojku, a sa drugarom je rado pozirao svima koji su želeli da naprave fotografiju.
– Ovo je moj prijatelj Maksimilijan Teng s kojim se poznajem petnaestak godina. On je Švabo, kako sam za sebe kaže, i mnogo naših reči je naučio uz mene. Ja radim u firmi koja se bavi obezbeđenjem, a moj prijatelj Švabo Maksimilijan je po profesiji kuvar – kaže Kovačević, koji je i pre korone dolazio sa srpskom zastavom uoči Božića.
Svako je nešto poneo
U Crkvenom centru su se prodavali suveniri, sveće, pravoslavna obeležja i predmeti, kao i osveštani badnjaci i proklijala pšenica. U redovima se čekalo da se kupi ponešto od ovoga jer niko nije želeo da ode kući, a da ne ponese bar badnjak. Pored ovog mesta, sveće i drugi crkveni predmeti prodavani su i u „donjoj crkvi“, podrumu ispod hrama, napolju je moglo da se popije kuvano vino, a u kapeli su paljenje sveće.
