Od prošle godine praznik i neradni dan u pokrajini Berlin, 8. mart, ovoga puta pao je baš u nedelju. Razočaranje time nije bilo veliko, jer je prednost bila što je slavlje moglo da počne u subotu, a 8. mart nastupi u ponoć. Upravo tada je slavljenička atmosfera dostizala maksimum, kako u Srpsko-nemačkoj zajednici Mladost u Špandauu, tako i u sali na krajnjem jugu Berlina koju je za ovu priliku zakupio KUD Zlatni opanak.
Uigrani tim SNZ, koji nije zaostajao ni kad je veselje u pitanju, pobrinuo se da prostorije kluba budu maksimalno iskorišćene. Tako su mala deca bila zaokupljena igrom u posebnoj prostoriji, švedski sto je aranžiran ispred kuhinje, a velika svečana sala bila je mesto gde su svi mogli da sednu, posluže se, a i kolo opletu. Muzički bend SNZ, koji čine Darko Deak, Nemanja Ljubinković i Duško Pešić, stvorio je dobru atmosferu, a raspoloženje prisutnih tokom večeri postajalo je sve bolje i bolje.
Gospođa Borkovski-Loze godinama je radila u francuskom restoranu, a već deceniju je u penziji, o proslavi u Srpsko-nemačkoj zajednici kaže:
– Atmosfera je super, mada je za mene malo preglasno, jer ipak sam nešto starija. Osmi mart slavim svake godine, bez izuzetka, nekad budem ovde, a nekad odem i u Bijeljinu da proslavim.
Pola veka u Berlinu
Na pitanje kako se Dan žena u početku slavio u Berlinu, ona odgovara:
– Nikako! Svi smo ostajali kod kuća, a tek smo kasnije počeli da se okupljamo. Sada imam dvoje dece i troje unučadi. Ne dolazim često u klub, imam 74 godine, a iz Bijeljine sam došla u Berlin još pre 50 leta. Nedavno smo se okupile nas 10 koje smo tada zajedno došle. Prvo smo radile u Telefunkenu, posle se udale i svaku je životni put odveo na svoju stranu.
Smiljana Zelenović iz Batajnice od pre tri godine je sa suprugom i dvoje dece u Berlinu.
– Prošle godine smo Dan žena prvi put proslavili u našem klubu, a ja to slavim već dugo. Ovde već treću godinu radim u bolnici, a u Beogradu sam 10 godina bila zaposlena u Domu zdravlja, u kome se, kao u državnoj firmi sa velikim brojem zaposlenih žena, ovaj dan uvek veoma poštovao. Svečano se se slavilo svake godine, a u istom ritmu nastavljamo i u Berlinu. Lepo je sastati se sa našim ljudima i uživati uz našu muziku i u domaćoj atmosferi. Pokušavamo da slavimo isto kao u zavičaju, ali je ipak u Srbiji sve mnogo lepše. Nastojimo što više da se družimo sa našim ljudima i suprug i ja, deca idu dvaput nedeljno na folklor i redovno pohađaju srpsku dopunsku školu. U klub dolazimo što češće možemo, da provedemo vreme sa zemljacima i da se deca upoznaju i druže sa vršnjacima.
Ruže i šampanjac
Velika sala u kvartu Lihtenrade bila je dovoljno komforna da se svi članovi KUD Zlatni opanak i njihovi gosti opuste uz domaće posluženje i muziku. Brojni članovi ansambla složno su organizovali proslavu. Odlična osmomartovska atmosfera je i idealna uvertira za skorašnje svečano otvaranje novih prostorija društva.
Sanja Sekulović, rođena u Berlinu, studira ekonomiju i radi kao konobarica, a sa Vesnom Bojanić vodi juniorski ansambl Zlatnog opanka. Prisećajući se lepe reportaže objavljene u „Vestima“ o njihovoj godišnjoj proslavi Sanja kaže da su svi iznenađeni koliko je dobra atmosfera
– I stariji i mlađi se sjajno provode. Ovo je prvi put da Zlatni opanak obeležava Dan žena. I ja prvi put slavim ovaj praznik – skromno navodi Sanja.
Vesna se nadovezuje:
– Ni privatno do sada nisam slavila, ovo je generalno prvi put i baš se sjajno provodimo. Očekivali smo dobru posetu, ali ovoliko gostiju daleko je od očekivanja. Naravno, bilo je i poklona za dame kao što smo i najavili. Čim su ušle, dočekala su ih dečica ružama i šampanjcem. Sve poslove večeras obavljaju muškarci, a mi žene uživamo gledajući ih kako rade – u šali kaže Bojanićeva.
– Zajedno smo odlučili da očevi i muškarci iz prvog ansambla provedu ovo lepo veče radno. Oni su uz roštilj, na kasi, rade kao šankeri i konobari tako da mi žene uživamo u potpunosti – potvrdila je Sanja Sekulović.
Stigao popodne
Milan Gašić, radi u Zalandu, a studira poslovnu psihologiju. O svom učešću na osmomartovskim proslavama kaže:
– Došao sam već oko pet popodne i ostaću do kraja. Predivno je večeras, a muzika je odlična. Ovako nešto još nisam doživeo u Berlinu. Pretprošle godine sam takođe prisustvovao jednom osmomartovskom slavlju, ali prošle godine nisam – kratko je Milan opisao ovo veče.
Berlin ih spojio
Uz Dejana Arsenova Čarku su Tanja Stijaković i Jelena Jelić-Arsenov, obe iz Banjaluke i naglašavaju:
– Muzika i posluženje su odlični, a posebno rakija. Prethodnih 30 godina smo slavili u Banjaluci, a ovo nam je prvi put u Berlinu. Ovde smo tek godinu dana. Do sada se nismo družile, iako smo poreklom iz istog sela i tamo udaljene samo pet minuta jedna od druge, ali eto, Berlin nas je spojio – kažu dobro raspoložene Tanja i Jelena.
U ansamblu 99 igrača
Milena Vojkić, predsednica Zlatnog opanka je još 1989. iz Negotina došla u Berlin.
– Veče protiče odlično, predivno je. Sve smo organizovali zajedno, deca i roditelji, a trebalo nam je samo nekoliko dana. Imamo skoro 100 igrača u ansamblu, tačnije trenutno 99, a tu su i stariji članovi i roditelji. Došli su i gosti sa strane. Upravo pripremamo otvaranje novih prostorija našeg društva i nadamo se da ćemo ih već do kraja meseca preuzeti – nabrojala je Milena planove društva.
Čekamo ključeve
Aleksandra Bošnjaković je sekretarica i umetnički rukovodilac prvog ansambla Zlatnog opanka, zajedno sa kolegom Dominikom Jeremićem, koji je morao ranije da ode:
– Rođena sam u Berlinu, a Dan žena sam slavila ranije i išla na proslave koje su se organizovale tim povodom. I evo, konačno je došlo vreme da to proslavimo i kao kulturno-umetničko društvo, a sa velikim ponosom mogu da kažam da se uskoro useljavamo u prostorije u Rajnikendorfu i ovih dana očekujemo da preuzmemo ključeve.
Poklon na popravnom
Vitomir Vulinović, u veoma dobrom raspoloženju dok igra sa suprugom, naglašava:
– Odlično je večeras ovde, atmosfera je mnogo dobra, ne može bolje. Puno se radi, ali uvek se nađe vremena da dođemo u klub i mi to činimo kad god možemo. Petnaest godina sam u Berlinu, došao sam iz Knina i bavim se molersko-farbarskim radovima.
Na pitanje šta je ove godine poklonio supruzi, Vitomir kaže:
– A to morate nju da pitate, jer znam i da slažem! Već je dobila poklon od mene, pa ako ne bude zadovoljna onda ćemo da gledamo da popravimo – kaže Vulinović u duhovitom tonu.
Zatvorena cvećara
Milka Stevanović je godinama u svojoj cvećari na Tempelhofu imala oko 8. marta uvek pune ruke posla.
– Ranije je od tog posla moglo dobro da se živi, a za 8. mart je obično bilo puno ljudi iz cele tadašnje Jugoslavije, a bilo je mušterija i iz drugih zemalja, gde se taj dan poštovao. Sada taj posao stagnira, pa sam napravila pauzu. Iako je moja mama već 50 godina tu, ja sam tek pre 35 došla iz Bijeljine. Ranije baš i nisam mnogo slavila 8. mart, ali drago mi je da sam upravo na ovaj dan prvi put u Srpsko-nemačkoj zajednici i da svi ovako lepo zajedno slavimo. Bilo bi lepo da se ova tradicija nastavi i da se u ovako lepom broju i raspoloženju sakupljamo svake godine – oduševljena je Milka.
