U vremenu kada se brojni mladi udaljavaju od svojih zavičaja, Nataša Milisavljević, rođena 2001. godine, u razgovoru za Vesti Online poručuje da je istinsko bogatstvo upravo u korenima, u zemlji i u selu.
Dolazi iz Osečine, opština od oko deset hiljada stanovnika, ali njen životni put vezan je za porodično imanje u selu od svega stotinak stanovnika. Upravo na tom imanju, u miru i snazi sela, ona gradi svoju budućnost i pokazuje da mlad čovek može da ostane na zemlji svojih predaka i na njoj izgradi život dostojan poštovanja.
Iako mlada, već je dokazala da uspeh dolazi kroz upornost i marljiv rad. Diplomirala je 2024. godine na Visokoj medicinskoj školi, smer strukovni medicinski radiolog, sa prosečnom ocenom 9,0. Staž je obavila u Kliničkom centru Srbije, položila državni ispit i sada se nada zaposlenju u Domu zdravlja Osečina. Sve te profesionalne korake ne doživljava kao odvajanje od sela, već kao moguću kombinaciju stručnog rada i životnog izbora koji neguje porodično gazdinstvo.
Paralelno sa školovanjem i profesionalnim obavezama, Nataša nikada nije napustila selo. Zajedno sa bratom vredno radi na zemlji – obrađuju vinograd, beru grožđe, spremaju zimnicu, ajvar i sve ono što čini jedno srpsko domaćinstvo snažnim i živim. Osim toga, gaje i stoku, na imanju imaju šest krava koje muzu, kao i malu mlekaru u kojoj se mleko prerađuje. Pored krava, tu su i ovce, svinje i kokoške, pa njihovo domaćinstvo predstavlja pravi primer zaokružene i funkcionalne poljoprivrede. Taj svakodnevni rad, kaže Nataša, nije samo posao – to su veštine i vrednosti koje su joj prenete od malih nogu i koje smatra osnovom stabilnog života.
Njena mladost i energija vide se i u društvenom angažovanju. Od januara 2024. bila je odbornik, a danas obavlja dužnost potpredsednika Skupštine opštine Osečina. Aktivna je i na društvenim mrežama, gde svojim pratiocima redovno prenosi prizore iz svakodnevice sela, želeći da pokaže da život van grada nije obeležen siromaštvom, nego bogatstvom slobode, prirode i zajedništva. Politički je angažovana i prisutna na važnim dešavanjima i van opštine, ali uvek ostaje čvrsto vezana za svoju zemlju i svoj narod.
Natašina priča nosi jasnu poruku – selo može da živi i da mladi mogu biti nosioci preporoda. Verujemo da bez sela nema ni Srbije, jer se u selu rađa i čuva sve ono što je naše: porodica, tradicija, vera i sloboda. Njena misao odzvanja kao zavet – „Sve treba graditi od temelja, jer samo tako nastaje stabilan život. A da se opet rodim, opet bi izabrala isti put – selo, porodicu i rad.“
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Srbija će opstati samo ako njena omladina shvati da je najveća snaga u korenu, u zemlji i u tradiciji iz koje potičemo. Povratak selu nije beg, nije nazadovanje, već čin hrabrosti, buđenje dostojanstva i otvaranje vrata pravoj slobodi. To je povratak ognjištu, ali i stvaranje budućnosti koja ima temelj. Onaj ko sačuva selo, sačuvaće narod, onaj ko oživi zemlju, oživeće Srbiju.
Piše: Stefan Bogdanović
