Prvih dana marta ponovo smo, drugi put u ovoj godini, zahvaljujući relativno lepom vremenu i terenskom vozilu humanitaraca i našeg saradnika Hida Muratovića, uspeli da bez pešačenja izađemo do vrha Rogozne i zakucamo na vrata oronule kuće u selu Odojevići u kojoj teško žive Milan i Gorica Acković, siromašni i bolesni brat i sestra, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta.
Vredna podrška
Lep povod za novu posetu bila je donacija od 200 australijskih dolara koju je Milanu i Gorici iz Melburna u Australiji poslala humana porodica Stefanović. Nakon 200 evra koje su u januaru dobili od anonimnog dobrotvora iz Bad Hamburga u Nemačkoj ovo im je druga vredna pomoć u ovoj godini. Puno su se obradovali ponovnom susretu sa „Vestima“ i poznatim dobrotvorom i donaciji koja im mnogo znači.
– Dugo nije bilo nikakve pomoći. Prošle godine smo se baš namučili i jedva opstali, ali, hvala bogu, ove nam je baš krenulo. Za dva meseca stigle su nam dve donacije koje će nam znatno olakšati život. Kupićemo najpre lekove za Goricu i najosnovnije namirnice. Izmirićemo i deo duga za struju, ako šta pretekne, obnovićemo i garderobu. Hvala porodici Stefanović. Svevišnjem se molimo da nagradi njihovu dobrotu, ali i humanost svih ljudi iz dalekog sveta koji nam pomažu godinama. Da nije ove pomoći ne bismo mogli da preživimo u ovoj planinskoj zabiti, daleko od grada i ljudi – priča Milan i ističe da mu više od dobijenog novca znači saznanje da nije zaboravljen i sam i da uvek ima dobrih ljudi spremnih da pomognu njemu i njegovoj sestri.
– Mogao sam da odem u Novi Pazar, našao bih neki posao, oženio bih se, imao porodicu i verovatno bolje živeo… Ali ljubav prema bolesnoj sestri Gorici (od rođenja ima mentalne probleme) bila je jača… Nisam mogao da je ovako nesposobnu ostavim samu u ovoj nedođiji, da je zveri rastrgnu, grizla bi me savest, patio bih celog života. Od Gorice ne smem da se odvojim nijednog trenutka, zbog toga ništa ne mogu da radim i zaradim. Imamo mali vrt i kravu koju su nam kupili čitaoci „Vesti“. Živim preteško, na ivici golog opstanka, ali se nisam pokajao – priča Milan i naglašava da i ubuduće najveće nade polaže u naše čitaoce.
Vrednoj donaciji od 150 evra, pristigloj iz Kopenhagena u Danskoj, od dobrotvorke Jadranke, poreklom sa severa Crne Gore, obradovala se i porodica siromašnog i teško bolesnog Rama Seferovića, žitelja naselja Zeleni na periferiji Rožaja. Osim glave porodice, nemoćnog Rama, teško bolesni su i njegova supruga Fatima i ćerka Ajša. Probleme sa zdravljem imao je i njihov sin Almin.
– Sve će otići za lečenje, svi smo na tabletama i svakog meseca nam je samo za lekove potrebno po nekoliko stotina evra. Osim minimalne socijalne pomoći, nedovoljne i za hleb, drugih prihoda nemamo – žali se Ramo i nada se da dobri ljudi neće zaboraviti njegovu porodicu.
Dobre komšije
U januaru ove godine uputili smo prvi, a početkom marta i drugi apel za pomoć supružnicima Rustemu i Fatimi Sinani, izbeglicama sa Kosova, koji sa šestoro dece preteško, u bedi i oskudici, oslonjeni samo na pomoć komšija i humanitarnih organizacija žive na periferiji Rožaja. Nažalost, nije bilo značajnijeg odziva. Tek nedavno, nakon našeg ponovljenog apela javio se anonimni dobrotvor iz Dortmunda koji je zamolio humanitarca Hida Muratovića da uoči meseca Ramazana ovu porodicu obraduje sa 100 evra što je poznati dobrotvor odmah i učinio. Uz novac porodici Sinani uručio je i namirnice u vrednosti od 50 evra.
Novi apel
– Nadam se da će i njih još neko obradovati. Pomoć im je preko potrebna da bi prehranili, utoplili i školovali svoju decu. Ovo je i novi apel svim dobrotvorima iz dijaspore da im pomognu – poručuje Muratović.
Veliki sevap
– Da nije ove kuće koju su nam pre nekoliko godina sagradili dobri ljudi, mahom čitaoci „Vesti“, pocrkali bismo od studi, a da nije povremenih donacija iz dijaspore, poumirali bismo od gladi. Teško smo bolesni i nesposobni, naš dalji opstanak zavisi isključivo od sevapa i ljudske dobrote – kaže Ramo i moli nas da dobrotvorki Jadranki iz Kopenhagena prenesemo pozdrave i neizmernu zahvalnost.
