Iz dalekog Majamija na Floridi donaciju od 400 američkih dolara polovinom februara u Rašku oblast poslala je porodica Topalović, poreklom sa Kopaonika, koja je sa po 100 dolara želela da obraduje usamljenu i bolesnu baku Stanu Minić iz Dragočeva na Rogozni, porodicu Baždar iz Sjenice, Miloša Jovanovića, bolesnog ratnika sa Košara, i usamljenog Safeta Kovačevića, jedinog žitelja sela Pode na Pešteru.
Pomoć sirotinji
U kratkoj propratnoj poruci ova humana porodica ističe da godinama pomaže rođacima i sirotinji u Srbiji i Republici Srpskoj, posredstvom Humanitarnog mosta ”Vesti” i portala ljudske sudbine prate sa kakvim se sve mukama suočavaju stari, siromašni i bolesni u Raškoj oblasti, pa su odlučili da vrednu donaciju pošalju i u ovaj deo Srbije. Posebno ih je ganula sudbina nepokretne bake Stane Minić koja ni šporet ne može da naloži i jedva preživljava uz pomoć komšija iz susednih sela. Baka Stana dugo nije dobijala nikakvu pomoć, tek nedavno, nakon našeg apela, stigle su joj donacije iz Australije koje su joj omogućile da kupi brašno i lekove.
– Sama sam i nemoćna, da nije rođaka i komšija koji me povremeno posećuju i donesu mi hleba i mleka i dobrih ljudi iz sveta koji mi pošalju pomoć, meni zlata vrednu, umrla bih od studi i gladi – priča starica.
Ona podseća da su joj naši čitaoci iz Australije svojevremeno kupili krevet, dušek, šporet i televizor.
– Da mi nije ovog televizora umrla bih od samoće, nekada i po nedelju dana ne sretnem čoveka, a vukovi urlaju oko kuće. Nadam se da će mi ova donacija pomoći da dočekam proleće, za kasnije, kako Bog kaže – ističe starica i porodici Topalović šalje veliku zahvalnost, najlepše želje i pozdrave.
Bez ogreva
Tužna je i teška sudbina i porodice Baždar iz Sjenice. Glava porodice Raho je dugo u postelji i nepokretan, a njegovi naslednici: Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju i druge zdravstvene probleme. Hrane se u narodnoj kuhinji, kubure sa lekovima i ogrevom i jedva preživljavaju.
– Uvek se obradujemo kada nam stigne neka pomoć, ovoga puta platićemo dug za struju. Hvala puno dobrim ljudima iz Amerike i svima ovde u Sjenici i svetu koji nam pomažu – poručuje Elko Baždar.
– Hvala bogu, trenutno nismo ni gladni, ni žedni, jer su nam nedavno stigle dve donacije čitalaca ”Vesti”. Rešili smo se i dela duga za struju, imamo i lekova i nešto brašna u kući, sve to nakon apela dobrim ljudima da nam pomognu – priča Miloš Jovanović, siromašni i teško bolesni ratnik sa Košara.
On s bolesnom sestrom Marinom (majka Rosa preminula im je pre dva meseca) jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije.
– Nadam se invalidskoj penziji, krvlju sam je zaslužio. Nažalost, još nije na vidiku. Kad bih imao bar i najminimalnije redovno primanje bilo bi nam lakše. Do tada, nadam se da nas dobri ljudi, a posebno humanitarac Hido Muratović koji je uz nas deset godina neće ostaviti na cedilu – dodaje ovaj hrabri i od države zaboravljeni branilac Srbije i moli nas da plemenitoj porodici Topalović prenesemo veliku zahvalnost i najtoplijepozdrave.
Donaciji se puno obradovao i Safet Kovačević, jedini žitelj zabitog sela Pode na Pešteru, koji od smrti majke Emine živi nomadskim životom i jedva opstaje.
– Svaka pomoć dobro mi dođe da lakše preživim u ovoj pustinji bez igde ikoga. Najbliži komšija udaljen je deset kilometara. Kad napadaju veliki snegovi mesecima ne sretnem čoveka – žali se Safet i ističe da ga zdravlje još služi i da će problema biti kada pristignu godine.
Surov život
– Rešio sam da ostanem ovde, pa šta mi bog da. Da idem nemam kud, a i ne bih mogao bez mog Peštera, koliko god je surov i težak. Hvala porodici Topalović, hvala dobrotvorima koji me se ponekad sete, nadam se da i ubuduće neću biti zaboravljen – ističe Safet u nadi da više neće biti velikih snegova i jakih mrazeva i da će proleće i lepši dani uskoro stići na Peštersku visoravan.
Za lekove i hranu
– Brzo se istopi sve što nam dobrotvori pošalju i što uspemo da od sebe sakrijemo. Najviše trošimo na lekove, za hranu šta ostane – priča Miloš i veli da će i donacija iz Amerike otići „na tablete“.
