Nije bilo lako poslednjih majskih i prvih junskih dana humanitarcu i našem saradniku Hidu Muratoviću dok se često po velikoj kiši, neuobičajenoj za ovo doba godine, kaljavim seoskim putevima probijao do zabitih sela na Goliji, Rogozni i Pešteru da bi štićenicima Humanitarnog mosta „Vesti“ i podržavaocima njegove humanitarne organizacije „Ljudske sudbine“, uručio donacije dobrih ljudi pristigle sa raznih strana sveta.
Uz sve to ovaj čuveni humanitarac nadzire gradnju nekoliko kuća za siromašne i bolesne, nosi ljudima brašno i druge namirnice, kupuje ogrev i lekove, plaća struju.
Uvek na usluzi
– Često pomislim koliko nekom usamljenom starcu, bolesnoj baki ili siromašnom đaku pešaku znači pristigla pomoć i trudim se da ih što pre obradujem, ali i ispoštujem donatora, ne volim da pomoć stoji kod mene i činim sve da je što pre uručim, kad je baš loše vreme povedem po nekog prijatelja da pogura auto ako se zaglavi u blatu – priča Muratović i naglašava da uprkos ekonomskoj krizi širom sveta donacije svakodnevno pristižu i mnogo znače sirotinji u ovom delu Srbije.
– Više od 50.000 Sandžaklija hleb zarađuje širom sveta, većina njih nije zaboravila rodni kraj, naprotiv, redovno i na razne načine pomažu nevoljnicima na Rogozni, Pešteru, Goliji, Kopaoniku, severu Kosova i Crnoj Gori, puno donacija stiže i od čitalaca „Vesti“ koji nisu poreklom sa ovih prostora, pa među donatorima imamo dosta Crnogoraca, Makedonaca, Albanaca, Hrvata, Bosanaca – priča on. Značajne donacije stižu sa svih strana.
– Vredne priloge dobijamo i od Amerikanaca, Engleza, Rusa, Nemaca, Italijana i drugih koji u svojim zemljama sarađuju sa našim ljudima. Baš ovih dana od porodice Radić iz Berna stiglo je 200 franaka, od anonimnog Novopazarca iz Brizbajna 100 dolara i od Rade Tasić iz Roterdama 200 evra, po 100 franaka dobile su usamljene, bolesne i siromašne bake Olga Mihajlović iz Dragočeva i Ratka Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni.
Radovale se bake
Vrednih 100 australijskih dolara stiglo je starici Emini Amčović iz zabite Banovice na padinama Peštera, 100 evra baki Zejni Pramenković iz Zaguljače kod Novog Pazara i još 100 evra ubogom Milošu Markoviću iz sela Pavlje kod Novog Pazara.
Svaka donacija ovim i drugim dugogodišnjim štićenicima Humanitarnog mosta „Vesti“, sa kojim sarađujem duže od dve decenije, život znači, jer žive sami i u bedi, bez ikakvih primanja i druge pomoći – ističe poznati dobrotvor i zahvaljuje svima koji, kako kaže, pomažu „zaboravljenim i usamljenim dušama“ u ovom kraju.
– Zlatan mi je svaki dinar, da nije ove pomoći ne znam kako bih se prehranila i kupila lekove, nemam ni penziju, ni socijalnu pomoć, ni zdravstvenu knjižicu, dobri ljudi me drže u životu – priča baka Olga Mihajlović iz zabitog Dragočeva na Rogozni i pokazuje plafon na svom sobičku prepunom memle i prašine.
Ovde sam, u kući bez vode i plafona, provela zimu, nemam nikakav prihod, stara sam i ništa ne mogu da promenim, Bog neka mi je na pomoć – ističe starica koja dve decenije živi sama i brani se leti od zmija, zimi od vukova.
Zmije i gušteri ponekad šetaju i po oronulom domu usamljenog Miloša Markovića, koji u selu Pavlje, kod Novog Pazara, bije bitku za goli opstanak.
– Najveća briga trenutno su mi lekovi, samo jedna kutija meni neophodnih tableta košta i po 50 evra, hvala dobrim ljudima što me spasavaju i omogućuju mi da opstanem u samoći i bespuću – ističe ovaj prilično zapušteni starac.
Velika radost
Ratka Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni nema nikoga svoga, niti bilo kakva primanja.
– Svaka pomoć meni je velika radost, hvala puno svim dobrim ljudima što me spasavaju bede i muke – kaže Ratka.
Pozdravi do neba
Nešto bolja situacija je kod Zejne Pramenković i Emine Amčović, Zejni i njenom suprugu Aganu dobri ljudi su popravili kuću, a Emini i njenom bolesnom sinu Ismetu sagradili, pa bar ne strepe od zmija, vukova i studi. Donacije naših čitalaca pomažu im da kupe namirnice, lekove i ogrev i tako, kako naglašavaju, žive od danas do sutra. Svojim dobrotvorima šalju zahvalnost i pozdrave „do neba“ i nadaju se da neće biti zaboravljene ni tokom leta i jeseni.
