Kako pregurati tešku svakodnevicu pitanje je koje muči mnoge ljude, a najteže je najsiromašnijim porodicama koje pored besparice muče i bolesti. Za porodicu Nataše i Bojana Ničića iz Novog Badovca kod Gračanice svaki dan je nova borba.
Teško bi ova porodica preživela da nema pomoći dobrih ljudi, a poslednju novčanu donaciju plemenitog dobročinitelja M. V. iz Sidneja Nataša je utrošila na put za Beograd i boravak u prestonici. Naime njen sin Jordan ima zdravstvenih problema.
Ona nam se ovih dana javila i obavestila nas da se sa sinom nalazi na Institutu za neurologiju i psihijatriju dece i omladine Kliničkog centra Beograd.
Njen mališan ima ozbiljne problema, pa Nataša strahuje za njegovo zdravlje.
Ona priča da su i ona i muž Bojan lošeg zdravlja. Oboje boluju od visokog pritiska i troše mnogo za lekove.
Za moju dvonedeljnu terapiju treba 130 evra, a i muž je loše. Hitna pomoć je svaki drugi dan kod nas. Ne znam kako preguramo dan, stalno smo u nekoj strepnji – priča nam Nataša.
Istina, pomoć plemenitih zemljaka im je pristizala što smo i zabeležili, ali ova osmočlana porodica živi u stalnom strahu, a spokojni nisu ni na trenutak.
– Neizvesnost nam ne da mira, a najviše brinemo za decu. Za njih mora nekako da se ima. Socijalna pomoć koju primamo, jednostavno nije dovoljna da skrpimo kraj s krajem. Mesečno primamo oko 27.000 dinara (oko 230 evra). Brinemo se šta nam sutra nosi i iskreno se nadamo da će neko od naših humanih zemljaka imati razumevanja i ovog puta i uputiti nam pomoć. Težak je ovo život, ali zbog dece smo spremni na najveće žrtve – kazala je Nataša Ničić Virijević, čija najmlađa ćerkica ima samo tri godine.
Suprug Bojan ističe da mu je najteže što nema posla. Kaže radio bi bilo šta, samo da omogući porodici normalan život, ali posla gotovo i da nema, zbog čega je cela porodica često u problemima iz kojih ne vidi izlaz. Poput začaranog kruga nevolja kojima nema kraja.
Podsećanja radi, porodica Ničić Virijević je dosad prošla kroz mnoge teške životne usude. Nataša je žena vedrog duha uprkos tome što je život nije mazio, baš kao ni Bojana koji je 1999. godine morao da izbegne iz sopstvene kuće u okolini Prištine kad su mu Albanci kidnapovali oca, da bi potom saznao da je ubijen. Tokom boravka u raseljeništvu upoznao je Natašu, ali nije mogao bez rodnog kraja gde mu je jedina mogućnost bio smeštaj u kontejnerskom naselju u kojem su im se rodila gotovo sva deca. Skoro deceniju proveli su u kontejnerskom naselju u Gračanici, sanjajući o pristojnom krovu nad glavom, koji su dobili od Skupštine grada Prištine sa sedištem u Gračanici, tek 2016. godine.
Nažalost ni do danas porodica nije rešila elementarne probleme i svaka pomoć je dobro došla. Uznemirena Nataša ističe da sve ove godine ne bi pregrmeli bez pomoći humanih dobrotvora.
Izgubili najstarije dete
– Kada smo se uselili u naših 54 kvadrata, morali smo sami da platimo priključak za struju i vodu, jer nismo mogli da dopustimo da nam deca žive u mraku. Dovoljno je bilo to što nam je najstarije dete ćerka Dragana slepa i oduzeta. Do 2015. je pet puta operisana od tumora na mozgu i 30 puta zračena u bolnici. A gde su potrebe ostale dece Lazara, Nemanje, Jovane, Jelene i Jordana? Boravak u kontejneru najteže nam je padao zbog Dragane i to smo izgurali, ali nažalost njoj spasa nije bilo, pa je nedugo po preseljenju u novi dom Dragana u 21. godini preminula. Iako smo učinili sve što možemo da je spasemo i uz pomoć humanih ljudi nabavljali smo neophodne lekove i odvodili je na operacije, nažalost pomoći nije bilo – priča Nataša (44) koja je bol i žal za detetom malo lakše pregurala uz najmlađe dete, sada trogodišnju Nevenu.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu porodici Nataše i Bojana Ničića, mogu stupiti u kontakt sa njima putem telefona na broj: + 381 66 92 73 323, adresa je: Ulica Alekse Šantića broj 1, Novi Badovac 38205, Gračanica, KiM, Srbija. Na ime Nataše Ničić Virijević otvoren je i tekući račun u Komercijalnoj banci: 205-9001028320824-16. Naravno kao i uvek, na usluzi je i Redakcija „Vesti“.
