Teška sudbina mlade majke osmoro mališana Sanje Bartok (33) iz Gudurice kraj Vršca, kao i nemogućnost da sa vanbračnim suprugom izađe nakraj sa svim teškoćama, dirnula je u srce naše brojne čitaoce u rasejanju. U prilog ovoj tvrdnji stoji i to što je već godinama ne zaboravljaju i uvek se trude da Sanjinu decu obraduju. Izuzetka nema ni ovog puta jer je plemenita Anđelka Đurović iz Melburna uputila ovoj mnogočlanoj porodici pomoć od 200 dolara, koju smo prosledili na njihovu kućnu adresu.
– Uvek se mnogo obradujemo kad nas se neko seti. Neka dobroj Anđelki Bog da dobro zdravlje i svaku sreću u životu. Mnogo smo joj zahvalni na pomoći koja je došla u dobar čas. Taman da dečici obnovimo školski pribor jer počinje drugo polugodište, a toga uvek treba. Želim isto tako da se još jednom zahvalim svim dobrim ljudima i na samom razumevanju situacije u kojoj smo, kao i iskrenoj podršci svih ovih godina, koje su melem za našu veliku porodicu – rekla je Sanja Bartok.
Istina, u kući gde je mnogo dece uvek nešto fali, ali ono najvažnije – ne nedostaju ljubav i uzajamna potpora!
– Pored škole i ustaljenog životnog ritma, kod nas ništa novo nema, sve je isto. Deca su, Bogu hvala, dobro, idu u školu, druže se, paze jedni na druge i pomažu kod domaćih zadataka. Gledajući život sa te strane, mi smo zaista bogati, iako s materijalne ni izbliza. Cela situacija s korona virusom uticala je i na nas. Teško je naći posao, a zemlju za obrađivanje nemamo. Nažalost, mnogo je troškova koje ne možemo sve da namirimo. Svesna sam osude okoline zbog toga što imamo toliko dece, a ne možemo sve da im pružimo, ali se iskreno nadamo da će doći neka bolja vremena i za nas. Da ćemo uspeti da izađemo iz začaranog kruga nemaštine koja nas godinama pritiska – iskreno će Sanja Bartok i dodaje:
– Suprug radi privatno gde god i kad god ima posla. Bilo bi mnogo lakše i lepše da ima stalno zaposlenje, ali tako je kako je. Dok on pokušava da zaradi, ja brinem o deci. Ispraćam ih u školu, vrtić, a najmlađi ostaju sa mnom. Nije nam lako, ali ne možemo ni da se požalimo kad su dobri ljudi uz nas. Da njih nije bilo, ne znam ni šta bi bilo danas s nama, iskrena da budem. Ne bismo imali ni sopstveni krov nad glavom. Zato ne možemo nikad dovoljno da se zahvalimo našim divnim zemljacima širom dijaspore.
Večita borba
Prema Sanjinim rečima, svesna je da kod nekih ljudi ima i gorih i težih problema i da oni nisu jedini kojima je pomoć neophodna, ali kad treba obezbediti ogrev i hranu, a sve cene su skočile „u nebo“, onda situacija nije ni malo prijatna.
– Živimo skromno i u miru, deca rastu zdrava, volimo se, slažemo i borimo suprug i ja zajedno za decu, ali su životni izdaci i dalje nemilosrdni. Ima ih na sve strane, a ne mogu se namiriti ukoliko nemate neki posao i kakvu-takvu sigurnost. To nam predstavlja najveći problem i razlog zašto ne možemo da predahnemo od brige kako obezbediti najosnovnije – pojašnjava Sanja.
