U zoru 6. aprila 1941. godine, na dan Vaskrsa, nacističko vazduhoplovstvo bez objave rata sručilo je na Beograd stotine tona bombi, pretvarajući mirnu prazničnu nedelju u pakao ruševina, požara i smrti. Kako beleže istorijski izvori i arhivski dokumenti Kraljevskog jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva u napadu je poginulo više od 2.000 civila, razoren je veliki deo grada, a među uništenim simbolima nacionalne kulture bila je i Narodna biblioteka sa više od 350.000 knjiga. Iako brojčano i tehnički slabija, jugoslovenska avijacija pružila je herojski otpor i ostavila primer junaštva koji je zauvek ostao u nacionalnom pamćenju.
Junaci neba nisu ostali nemi pred nadmoćnijim neprijateljem. Kraljevsko jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo imalo je tog 6. aprila 1941. godine između 460 i 487 operativnih aviona spremnih za borbu. Od toga je bilo približno 144 do 149 lovaca, među kojima 104 do 107 modernih, kao i 147 modernih bombardera. Nasuprot njima stajala je daleko nadmoćnija nemačka sila sa najsavremenijih 484 aviona angažovanih samo unapadu. Šesti lovački puk poneo je najveći teret odbrane Beograda i u toj neravnopravnoj bici oborio najmanje 42 nemačka aviona, dok pojedini izvori navode i više. Tog dana i u danima koji su usledili život je položilo 11 naših pilota, ostavljajući za sobom primer hrabrosti koji je prerastao u legendu. Uoči same borbe, neki od njih poslednje sate proveli su u kafani u centru Beograda, pevajući prkosne stihove: „Hitleru, milu li ti nanu, ostavićeš kosti na Balkanu“. Upravo taj spoj prkosa, svesti o žrtvi i spremnosti da se poleti u gotovo sigurnu smrt čini odbranu Beograda jednom od najsvetlijih epizoda našeg vazduhoplovstva.
Prema svedočenjima preživelih i nemačkim ratnim izveštajima, Beograd je tog jutra probuđen prvim naletom od 234 bombardera uz pratnju lovaca. Hitlerova „Direktiva 25” bila je kazna i osveta za puč od 27. marta. Bombe su padale na Stari dvor, poštu, zgradu Vrhovne komande, kasarne, ali i na stambene četvrti. Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu nestala je u plamenu, a sa njom i neprocenjivo kulturno blago. Grad koji je zaspao u prazničnoj tišini probudio se u smrti i pepelu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Sećanje na krvavi Vaskrs 1941. godine obavezuje nas da čuvamo istinu o stradanju Beograda, o junaštvu naših pilota i o žrtvi nedužnih civila, bez zaborava i bez prekrajanja istorije. Sloboda nikada nije dolazila bez cene, a srpski narod je to platio krvlju. Napominjemo, da su 10. aprila 1941. godine srpski piloti poleteli, stigli do Graca i uspeli da bombarduju protivnika, to je jedan od najvećih udaraca iz vazduha zadatih Hitleru do Bitke za Berlin.
Piše: Nina Stojanović
