Iako su redovne stipendije O. V. iz Sidneja od ukupno 850 dolara za četvoro učenika orahovačke Gimnazije i đaka pešaka sa Golije, kao i Baka Ane od još 570 dolara za još četvoro gimnazijalaca pristigle i prosleđene na račun škole još proteklog meseca, pandemija korona virusa pomutila je sve planove.
– Znamo da je novac na računu, ali, nažalost, mi još nemamo načina da taj novac podignemo. Zbog prekida međugradskog saobraćaja, otpuštanja dece iz škole i započinjanja onlajn nastave, nismo uspeli da preuzmemo taj novac i uručimo ga našim đacima. Zabrana kretanja na Kosmetu važiće do 4. maja, tek tada ćemo biti u prilici da preuzmemo stipendije. Situacija je takva da nam je izlazak iz kuće dozvoljen samo na po sat i po dnevno. I to u periodu koji je određen po pretposlednjem broju lične karte – rekla je našim novinarima Olivera Radić, profesorka srpskog jezika.
Dodala je i da donatori zbog toga ne treba da brinu. Deca znaju da su njihovi dobročinitelji mislili na njih i uputili su im najbolje želje. Sačekaće i naredne dane, a onda će im profesorka Olivera Radić, kako je to već činila i ranije, svima lično uručiti stipendije. Kako kaže, ići će od vrata do vrata.
– Neizmerno smo zahvalni tim divnim ljudima koji svakog meseca misle na nas i našu decu. Poslati podršku u ovim teškim vremenima nije mala stvar. Pozdravite nam O. V. iz Sidneja i baka Anu iz Kanbere po stotinu puta od našeg Dimitrija, Ljubice, Lazara i Darinke, ali i sestara Kristine i Hristine Šavelić i braće Dušana i Nikole Čukarića. Želimo i njima da budu zdravi i da se uskoro zajedno radujemo istrebljenju ove pošasti – poručila je profesorka Radić.
Jedino kome je stipednija O. V. iz Sidneja stigla i na vreme uručena bio je Stefan Pendić iz sela Đonlije na Goliji. On je, podsećanja radi, primio povećanu stipendiju od O. V. iz Sidneja od ukupno 370 dolara kako bi uspešno nastavio školovanje i završio prvi razred Srednje tehničke škole za dizajn kože i tekstila. Da nije bilo pomoći iz Sidneja, veliko je pitanje da li bi nastavio školovanje posle četvrtog razreda osnovne škole i da li bi danas bio srednjoškolac u Novom Pazaru.
– Ne verujem da bismo sami izdržali. Jedno vreme stipendija iz Sidneja bila nam je jedini prihod. Od nje smo svi živeli. Naš dobrotvor nam je bio velika podrška da istrajemo u Stefanovom školovanju – rekla je tada Stefanova majka Rada, koja sa sinom boravi u Novom Pazaru, gde mesečno samo za stan, grejanje i ishranu Pendići moraju da obezbede više od 200 evra.
Zahvalnost do neba
– Hvala do neba našem dobrotvoru i donatoru. Nikada nećemo moći dovoljno ni da mu se zahvalimo, niti odužimo na pravi način. On me školuje godinama i daje motiv da idem napred. Voleo bih da ga jednog dana, ako Bog da, i upoznam. Moji siromašni roditelji ne bi mogli da me pošalju u Novi Pazar, niti omoguće sve što je i potrebno za školovanje. Stipendija iz Sidneja sada nam je stalni i jedini prihod. Dobar sam đak, a nadam se da ću biti još bolji i da ću kad završim školu, postati modelar obuće – poručio je i Stefan.
Nema vraćanja u školske klupe
Ono što će svakako važiti za sve đake škola u Srbiji i na Kosmetu, to je da se neće vraćati u školske klupe za proces redovne nastave. Nastava će se za sve njih odvijati onlajn do samog kraja polugodišta. Razmatraju se načini i utvrđivanje modela kako oceniti učenike. Uskoro se očekuje i ta odluka. Kako će se stipendisti O. V. iz Sidneja i baka Ane iz Kanbere snaći u narednim nedeljama koje dolaze, njihovi dobročinitelji će u narednim danima moći da saznaju posredstvom našeg lista. Ono što je sigurno, njihova stipendija će i dalje donositi veliku sigurnost njihovim porodicama, budući da mnogi od njih ne znaju šta ih čeka po završetku vanrednog stanja.
