Smrt 36-godišnjeg konduktera S. C, koji je preminuo od posledica povreda zadobijenih tokom napada u regionalnom vozu, potresla je nemačku javnost i ponovo otvorila pitanje bezbednosti u javnom prevozu. Incident se dogodio u ponedeljak uveče, 3. februara 2026. godine, u vozu na relaciji između Kajzers-lautern i Zar-brukena, kada je putnik bez karte fizički napao konduktera tokom rutinske kontrole. Dva dana kasnije, radnik železnice je preminuo u bolnici.
Kako prenosi medij „Berliner Zeitung“, osumnjičeni je 26-godišnji državljanin Grčke, koji je pokušao da izbegne plaćanje karte. Tragičan ishod ovog sukoba označio je kulminaciju zabrinjavajućeg trenda porasta nasilja nad zaposlenima u železničkom saobraćaju širom Nemačke.
Prema podacima policije, tokom prošle godine zabeleženo je 2.689 nasilnih dela usmerenih protiv železničkog osoblja u poređenju sa 2.412 slučajeva u 2024. godini. Ukupan broj napada u sistemu javnog prevoza premašio je 3.000, a najveći deo incidenata dešava se upravo tokom kontrole karata. Karsten Mol iz kompanije „DB Regio“ upozorava da je reč o „zabrinjavajućem trendu“, naročito izraženom u severoistočnim delovima zemlje, uključujući Berlin i okolinu.
Uzroci ovakvog nasilja su višeslojni. Migrantsko nasilje jeste jedan od faktora koji se pominje u javnoj debati, naročito u slučajevima gde se agresija povezuje sa ekonomskom nesigurnošću i neuspelom integracijom. Ipak, statistike i sindikalne analize ukazuju da je problem širi. Poskupljenje karata i ukidanje socijalno povoljnih modela, poput nekadašnje usluge gde se mesečni prevoz za određene kategorije korisnika naplaćivao samo 9 evra, doveli su do „putovanja na crno“. Svakodnevne rasprave zbog cene karata u kombinaciji sa stresom, siromaštvom i opštom nervozom društva, sve češće prerastaju u fizičke sukobe.
Najžešća kritika, međutim, usmerena je ka sistemskom nedostatku obezbeđenja u javnom prevozu. Kondukteri rade sami, bez ikakve neposredne zaštite, dok su vozovi, stanice i peroni slabo pokriveni osobljem obezbeđenja ili policijskim patrolama,. Sindikat „EVG“ zahteva uvođenje obaveznih body-kamera i veći broj zaposlenih na terenu, ali uprava „Deutsche Bahn“, uprkos najavama o samitu za bezbednost, za sada nudi spora i parcijalna rešenja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U pozadini svega stoji širi društveni kontekst koji nemački mediji sve češće opisuju pojmom „verrohung“ – otvrdnjavanje i brutalizacija ponašanja u javnom prostoru. Ekonomska nesigurnost, rast troškova života i politička polarizacija stvaraju ambijent u kojem se konflikti lakše pretvaraju u nasilje.
Smrt konduktera zato se ne doživljava kao izolovan incident. Bez hitnih i vidljivih mera za zaštitu zaposlenih i putnika, nemački javni prevoz rizikuje da postane prostor stalne nesigurnosti, sa posledicama koje prevazilaze pojedinačne tragedije i pogađaju društvo u celini.
Piše: Nina Stojanović
