Dok porodice žrtava još čekaju odgovore, vlasnici bara „Le Constellation“ u Kran-Montani, Žak Moreti i Džesika Moreti, prvi put su se oglasili javno – pismom zaposlenima, dok su istovremeno na slobodi i bez ikakvih mera koje bi ukazivale na ozbiljnost tragedije u kojoj je 41 osoba izgubila život. Vest je objavio italijanski portal „ilmessaggero.it“, pozivajući se na uvid koji je imao „Franceinfo“. Pismo je predstavljeno kao gest saosećanja.
U pismu na dve strane A4 formata, Moretijevi navode da su „prekinuli ćutanje koje im je bilo nametnuto zbog istrage“ i da žele da „ublaže bol zaposlenih“. Saopštili su da su ćutali jer im to nalaže postupak, te da im je taj period bio „težak i bolan“. Ipak, pismo dolazi u trenutku kada je poznato da su oboje pušteni da se brane sa slobode, bez pritvora ili jasnog obrazloženja javnosti kako je do te odluke došlo, uprkos razmerama tragedije.
Prema informacijama koje su ranije objavljivane u medijima, vlasnici objekta nisu zadržani jer tužilaštvo u početnoj fazi istrage nije zatražilo oštrije mere, pozivajući se na potrebu dodatnih veštačenja i utvrđivanja tehničkih uzroka požara. Takav pristup izazvao je oštre reakcije porodica stradalih i dela javnosti, naročito nakon što se pojavila informacija da Žak Moreti ima raniji dosije, u kojem se pominju teška krivična dela, uključujući trgovinu ljudima. Iako ti slučajevi formalno nisu deo aktuelne istrage, činjenica da nisu uzeti u obzir pri odluci o pritvoru dodatno je uzdrmala poverenje u rad pravosuđa.
U pismu zaposlenima Moretijevi su pomenuli i troje stradalih radnika: Sijan konobaricu, Matea di-džeja i Stefana, radnika obezbeđenja. Stefan Ivanović, Srbin koji je imao i srpsko i švajcarsko državljanstvo radio je kao obezbeđenje noćnog kluba i te kobne noći spasao je mnogo života pre nego što je i sam postradao, jer se vratio u objekat u plamenu kako bi pomogao još nekome.
Na kraju poruka „nećemo vas napustiti“ iz pisma vlasnika zvuči cinično. Saosećanje na papiru ne može da zameni odgovornost pred zakonom, niti da objasni kako su oni koji su vodili objekat smrti danas slobodni ljudi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj pokazuje kako se u Švajcarskoj, zemlji koja se često navodi kao simbol pravne sigurnosti, ozbiljne tragedije mogu pretvoriti u administrativnu maglu. Pisma, izrazi žaljenja i pozivanje na istragu ne mogu sakriti činjenicu da su ključni akteri na slobodi, dok porodice sahranjuju mrtve. Kada se uz to zanemare raniji dosijei i propusti u nadzoru, pravda počinje da liči na formalnost, a ne na obavezu. Ako institucije uskoro ne ponude jasne odgovore, Kran-Montana će ostati simbol ne samo tragedije, već i sistemskog neuspeha.
Piše: Nina Stojanović
