Nakon školskog raspusta koji je produžen zbog gripa, od početka protekle nedelje zvanično je počelo i drugo polugodište u svim školama u Srbiji i na Kosmetu. Samim tim, u školske klupe vratili su se i đaci orahovačke gimnazije, pa su im tom prilikom uručene stipendije, koje su im prethodno stigle iz daleke Australije.
O prispeću stipendija njihovog dobrotvora O. V. iz Sidneja i Baka Ane iz Kanbere, podsećanja radi, već smo pisali, ali budući da se raspust produžio, to je i njihova pomoć čekala da škola ponovo počne.
– Čim je počela škola, to smo i podelili stipendije od O. V. i od naše drage Bake Ane iz Kanbere. Stipendije od po 120 dolara dobili su naši učenici Dimitrije Radić, Ljubica Micić, Lazar Grković i Darinka Ulamović, a od Baka Ane dvomesečnu stipendiju od po 270 dolara braća Nikola i Dušan Čukarić, kao o sestre Hristina i Katarina Šavelić. Šaljemo zahvalnost našim dragim donatorima u Australiji po ko zna koji put potvrđujući značaj njihove pažnje i žrtve za naše đake, za njihove porodice, ali i za opstanak našeg naroda u Metohiji, gde nas nažalost iz godine u godinu sve manje ima – istakla je profesorka srpskog jezika Olivera Radić.
Njeni učenici su, takođe, poželeli da u sopstveno ime požele svojim dobrotvorima sa drugog kraja sveta svaku sreću.
– Ova stipendija mi mnogo znači, a posebno što smo je dobili za mesec u kojem smo bili na raspustu. Nisam trošila novac za užinu u školi, već sam iskoristila da sebi i bratu kupim garderobu i obuću. Našem divnom dobrotvoru se do neba zahvaljujem kao i njegovoj porodici. Zaslužili su svako dobro u životu – poručuje Ljubica Micić.
I sestre Katarina i Hristina Šavelić se zahvaljuju na stipendiji koja im svakog drugog meseca stiže.
– Šaljemo mnogo pozdrava u naše ime, i u ime naših porodica baka Ani. Hvala joj što misli na nas i što nam svakog meseca šalje stipendije. Volele bismo da je upoznamo i da nekad može da bude naš gost. Da dođe u naše selo, da joj pokažemo kako je lepo i kako su lepe naše stare crkve. Do tada, želimo da bude zdrava i srećna kako i mi, kad znamo da neko misli na nas i brine o nama. Hvala i „Vestima“ što su nam podrška. Svako dobro svima želimo – kazale su sestre Šavelić.
Brinuo o bolesnoj majci
– Meni je stipendija mnogo pomogla, jer mi je mama bila u bolnici, pa sam i ja mogao da joj kupujem voće. Dao sam tati deo novca da joj kupi potrebne lekove. Mnogo, mnogo hvala dragom O. V. i želim mu da Bog čuva njega i njegovu porodicu. Prenesite mu pozdrave i od mojih roditelja – rekao je Lazar Grković, učenik trećeg razreda Gimnazije iz Orahovca.
Radovao se i Stefan
Đak pešak iz sela Đonlije na Goliji, Stefan Pendić je podsećanja radi, već primio povećanu stipendiju od O. V. iz Sidneja od ukupno 370 dolara kako bi uspešno nastavio školovanje i završio prvi razred Srednje tehničke škole za dizajn kože i tekstila. Da nije bilo pomoći iz Sidneja, veliko je pitanje da li bi nastavio školovanje posle četvrtog razreda osnovne škole i da li bi danas bio srednjoškolac u Novom Pazaru.
– Ne verujem da bismo sami izdržali. Jedno vreme stipendija iz Sidneja bila nam je jedini prihod. Od nje smo svi živeli. Naš dobrotvor nam je bio velika podrška da istrajemo u Stefanovom školovanju – rekla je tada Stefanova majka Rada, koja sa sinom boravi u Novom Pazaru, gde mesečno samo za stan, grejanje i ishranu, Pendići moraju da obezbede više od 200 evra.
Pristiglo novih 850 dolara
I kako to često biva, dok smo ispisivali navedene redove, ovaj divni čovek sa dalekog kontinenta uputio je još jednu stipendiju. I ovoga puta uvećanu, pa je umesto dosadašnjih 600 dolara, pristiglo ukupno 850 dolara, namenjenih za njegovih petoro štićenika sa Kosmeta i sa Golije. Podrazumevano, i ove stipednije će narednih dana, kao i uvek na isti način u protekle tri godine, stići svima kojima su namenjene, o čemu ćemo pisati u jednom od narednih izdanja našeg lista.
