Austrija voli da se predstavlja kao zemlja „stabilnih finansija“, ali brojke iz Vorarlberga razbijaju tu sliku na terenu – tamo gde građanin najdirektnije oseća posledice. Prema poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta, vorarlberške opštine su po dugu po glavi stanovnika odmah iza Beča, a kada se tome dodaju i dugovi pokrajine, ukupno iznosi 4.292 evra po stanovniku, a na tu cifru se mora dodati i republički dug, pa svakako ukupan iznos tereta po glavi stanovnika iznosi više desetina hiljada evra.
Još je opasniji signal – iz budžeta opštine su 2024. godinu završili sa deficitom od 119 miliona evra, pre svega zbog snažnog rasta troškova zaposlenih. To nije „iznenadna nepogoda“, već simptom modela u kojem administracija i kadrovski troškovi rastu brže od realnih mogućnosti lokalnih budžeta. Kad se aparat uveća, a prihodi ne prate taj tempo, dug postaje jedina preostala poluga i onda se svaka naredna godina dočekuje sa sve manje manevarskog prostora.
Sve to otvara neprijatno pitanje – kako je moguće da u jednoj od „najrazvijenijih“ evropskih država lokalne zajednice ulaze u spiralu zaduživanja zbog osnovnih troškova funkcionisanja? Odgovor se uglavnom svodi na istu mantru – „reforme“ i „štednja“. Međutim štednja, kad dođe kasno, najčešće ne zahvata privilegovane slojeve sistema, već vrtić, komunalne usluge, ulaganja i na kraju džep poreskog obveznika.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrija rado drži lekcije drugima o disciplini, a u sopstvenom dvorištu pokazuje koliko je lako živeti na kredit kada se politički mir kupuje rastom javne potrošnje. Vorarlberg je upozorenje da „uređenost“ nije imunitet – kad aparat postane preskup, račun uvek stigne i gotovo uvek ga plate građani, a ne sistem koji ga je proizveo.
Piše: Nina Stojanović
