Bavarska se suočava sa talasom napada na infrastrukturu koji više nije moguće prikriti. Presečeni kablovi, zapaljeni dalekovodi, uništene građevinske mašine, zaustavljeni vozovi i nestanci struje postali su deo svakodnevice. Prema zvaničnim podacima bavarske vlade do kojih je AfD došao poslaničkim pitanjima, iza većine ovih napada stoje levičarski ekstremisti.
Od 2019. godine do kraja prošle godine zabeleženo je više od 260 napada na ključnu infrastrukturu – elektromrežu, železnicu, mostove, gradilišta. Skoro devet od deset tih incidenata pripisuje se napadačima s levog političkog spektra. Desničarski napadi čine tek mali deo evidentiranih slučajeva, dok je učešće stranih aktera još manje. Kada je reč o napadima na privredu, slika je još dramatičnija, od skoro pet stotina dokumentovanih slučajeva, levičarima se pripisuje oko 96%.
Broj napada raste iz godine u godinu sa tridesetak u prvoj godini na skoro dvesta u 2023. godine. Minhen je glavno žarište, a prate ga Nirnberg i Augsburg. Podmetanje požara, seča kablova i sistematsko uništavanje svega što simbolizuje „kapitalistički napredak“ postali su prepoznatljiv potpis ovih grupa. Šteta se meri desetinama miliona evra, a račun na kraju plaćaju obični građani – dužim putovanjem, višim cenama i prekidima u snabdevanju električnom energijom.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovi podaci ruše propagandnu tezu da je nasilje „desničarski problem“. Bavarsko iskustvo pokazuje da tolerisanje ideološki motivisanog vandalizma, samo zato što dolazi sa njima podobne političke strane, vodi direktno u eroziju pravne države. Ako se napadi na infrastrukturu relativizuju ili pravdaju „višim ciljevima“, sutra niko neće biti bezbedan – ni građani, ni privreda, ni demokratija sama.
Piše: Nina Stojanović
