Nedavno se cela Budva digla na noge da pronađe odbeglo mladunče lava. Za lavićem koji je lutao budvanskim naseljima tragali su brojni aktivisti za zaštitu životinja, policajci, lovci, vatrogasci… Srećom potraga je uspešno završena, životinja je pronađena i zbrinuta, a kako ne postoje podaci o njegovom uvozu, sve ukazuje na to da je u Crnu Goru ušao nezakonitim putem.
Pre nekoliko meseci region je obišla vest da je u Severnoj Makedoniji otkriveno ilegalno leglo lavova u privatnom vlasništvu, a javnost je prošlog leta uzbunila i fotografija tigra koji je snimljen u kavezu na trajektu koji je plovio iz Hvara za Split.
Ovakve vesti, koje s vremena na vreme osvanu u medijima, samo potvrđuju da je nezakonita trgovina divljim životinjama rasprostranjena i u regionu. Prema podacima Evropola, ova kriminalna aktivnost godišnje generiše više od 4,4 milijarde evra na svetskom nivou. Glavna područja iz kojih se divljim životinjama ili delovima njihovih tela snabdeva nelegalno svetsko tržište su podsaharska Afrika i jugoistočna Azija. Sa druge strane, najveća potražnja za primercima divljih vrsta nelegalnog porekla postoji u SAD, Evropskoj uniji i Kini. Na putu krijumčara balkanske zemlje često su jedna od usputnih stanica.
– Uprkos pretpostavci da je krijumčarenje divljih vrsta u porastu, ova dela se retko otkrivaju, procesuiraju i sankcionišu. Grupe i mreže organizovanog kriminala postaju sve aktivnije na ovom polju zbog visokog profita koji se može ostvariti i relativno malog rizika da će biti procesuirani i sankcionisani. Cene primeraka i proizvoda, pre svega retkih i ugroženih vrsta, na crnom tržištu mogu premašiti profit koji se ostvaruje od nezakonite trgovine zlatom i drogom. Najčešći predmet krijumčarenja i nezakonite trgovine su egzotične, retke i ugrožene životinje. Na osnovu prikupljenih podataka, u Srbiji se najčešće trguje strogo zaštićenim vrstama zmija i ptica – egzotičnim vrstama ptica i pticama pevačicama – kaže za „Vesti“ Iva Svilar iz Svetskog fonda za prirodu WWF Adria.
Ilegalna trgovina divljim životinjama podrazumeva organizovanje većeg broja ljudi. Prvi u lancu su lovokradice, koje se regrutuju, obučavaju i snabdevaju neophodnim sredstvima u zavisnosti od toga da li se traže živi ili mrtvi primerci. Da bi životinje prebacili do krajnjeg odredišta, krijumčari moraju da pređu više državnih granica i „zaobiđu“ carinske kontrole, zbog čega se služe najrazličitijim metodama, od prenošenja živih ptica i zmija u posebnim pregradama u donjem vešu, do slanja otrovnih životinja u poštanskim pošiljkama.
– Oni analiziraju ponašanje službenika, metode rada i slabosti kontrole, komuniciraju međusobno i unapređuju načine krijumčarenja. Na primer, boje perje ptica kako službenici ne bi prepoznali određenu vrstu čija trgovina je zabranjena ili regulisana dozvolama. Izrađuju posebne pregrade u automobilima u koje smeštaju životinje, koje su najčešće neadekvatne za transport i uzrok su povreda ili uginuća. Takođe je učestalo i falsifikovanje dozvola neophodnih za uvoz ili izvoz određenih vrsta. Upravo je ovo razlog zbog koga je saradnja službi i institucija na nacionalnom i regionalnom nivou veoma važna, kao i redovne obuke službenika kako bismo uspešno stali na put nezakonitom prometu divljih vrsta – objašnjava Svilarova.
Ilegalna trgovina divljim vrstama opstaje zahvaljujući želji ljudi da poseduju egzotične ljubimce, a važi pravilo „što ređe, to skuplje“. Za pojedine primerke tropskih ptica, gmizavaca i primata kolekcionari su spremni da izdvoje ogromne svote novca, a osim živim primercima trguje se i mrtvim životinjama i njihovim delovima tela.
Antrfilei
Tigrova kost i medveđa žuč
Najunosniji vidovi ilegalne trgovine divljim životinjama su: šverc slonovače, nosorogovog roga, kostiju tigra, vune ćiru antilope, medveđe žuči, živih primeraka egzotičnih ptica i gmizavaca. U Kini postoji velika potražnja za sirovim sastojcima poreklom od zaštićenih vrsta neophodnim za pripremu preparata tradicionalne azijske medicine, do te mere da su kupci spremni da plate po nekoliko hiljada dolara za jedan rog nosoroga ili bocu vina koja sadrži tigrovu kost. Posebnu pretnju predstavlja potražnja za delovima tela velikih mačaka, jer se koriste u izradi tradicionalnih lekova u koje veliki broj azijata slepo veruje. Tako se za spravljanje narodnih medikamenata u slučaju tigrova koristi sve od kostiju do penisa i brkova.
Na rubu opstanka
Stručnjaci upozoravaju na drastične posledice nelegalne trgovine životinjama. Mnogim vrstama preti izumiranje, narušava se prirodna ravnoteža ekosistema, a životinje koje se ilegalno uvoze često mogu da budu prenosnici bolesti opasnih i za ljude ali i za lokalne vrste.
Da bi se ovo sprečilo, promet biljnih i životinjskih vrsta regulisan je Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune CITES, koju je Srbija potpisala i sprovodi od 2002.
Sutra: Krijumčarenje kao unosan biznis (2): Majmuni pod stresom
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
