U medijima, malo-malo pa čujemo da su deca bogatstvo sveta, svima važna, čak prioritet, da nema ničeg bitnijeg od njih… Ali da li je zaista tako, pogotovo sada kada planetu već dve godine guši pandemija korona virusa i kada pucaju ekonomije širom sveta što se odražava na sve, pa i na decu?
Prema Unicefovom izveštaju iz 2016. tendencije su pokazivale da će do 2030. godine oko 167 miliona dece živeti u krajnjem siromaštvu.
Pandemija je, međutim, ubrzala taj, kako tvrde mnogi, neminovni proces. Naime, u poslednjem globalnom izveštaju Unicefa („Prevencija izgubljene dekade: Hitne akcije za preokretanje razarajućeg uticaja COVID-19 na decu i mlade“) iznose se podaci koji ukazuju da je svet blizu neslavnim prognozama, ako ih već nije i prešišao.
– Procenjuje se da usled pandemije COVID-19 dodatnih 100 miliona dece u svetu živi u siromaštvu, što je 10 odsto više nego 2019. Pored toga, 2020. je više od 23 miliona dece propustilo da dobije redovne vakcine protiv dečjih bolesti, što je povećanje od skoro četiri miliona u odnosu na 2019. i najveći broj u poslednjih 11 godina. Kada je pandemija bila na vrhuncu, više od 1,6 milijardi učenika u svetu je bilo van škole. Više dece je raseljeno nego ikad ranije, 2020. je više od 82 miliona ljudi širom sveta bilo prisilno raseljeno – navodi za „Vesti“ Jadranka Milanović iz Unicefa u Srbiji.
Ona dodaje da je, čak i pre pandemije, oko milijardu dece širom sveta pretrpelo najmanje jednu tešku deprivaciju (uskraćivanje), bez pristupa obrazovanju, zdravlju, stanovanju, ishrani, sanitarnim uslovima ili vodi.
– Ovaj broj sada raste, jer nejednak oporavak od pandemije produbljuje jaz između bogate i siromašne dece, pri čemu su najmarginalizovanija i najranjivija deca najviše pogođena – ističe Jadranka.
Zabrinjavajući je i podatak da je pandemija imala značajan uticaj i na mentalno zdravlje adolescenata i mladih širom sveta zbog povećane izolacije i psihosocijalnog stresa.
Ni u Srbiji statistika nije na strani dece, koja čine 17,3 odsto stanovništva (oko 1,2 miliona). Istraživanja Unicefa o uticaju pandemije na porodice sa decom u Srbiji ukazuju na smanjenje prihoda u četvrtini domaćinstava sa decom do 17 godina dok 24 odsto ispitanika ističe da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu.
– U apsolutnom siromaštvu živi 8,3 odsto dece, dok je čak 24,2 odsto njih u riziku od siromaštva. Sve obavezne vakcine u predviđenom roku još nije primilo svako peto dete. Polovina dece uzrasta od tri do pet godina ne ide u vrtić, a procenat je značajno niži kada su u pitanju deca iz siromašnih porodica (tek devet odsto) dok je za decu iz romskih naselja samo šest odsto – priča naša sagovornica .
Vratimo se malo unazad kada je Generalna skupština UN, davne 1959, usvojila Deklaraciju o pravima deteta čiji su principi bili osnov za nastanak Konvencije o pravima deteta, usvojene 20. novembra 1989. Svaka država koja ratifikuje Konvenciju dužna je da omogući ostvarivanje svih prava deteta. Videvši statistiku, odgovor na pitanje s početka teksta je da činjenice ukazuju da deca nisu ni blizu toliko bitna svetskim liderima i moćnicima koliko oni to žele da predstave!
Konvencija iz 1989.
Četiri osnovna principa na kojima se zasniva Konvencija o pravima deteta su: pravo deteta na život, opstanak i razvoj; participacija; nediskriminacija i najbolji interes deteta. Srbija je 18. decembra 1990. ratifikovala Konvenciju o pravima deteta.
Najugroženije osetljive grupe
Brojna istraživanja i izveštaji svedoče da su tokom uvođenja vanrednog stanja u posebnom riziku bila deca iz osetljivih grupa.
– Među njima bih izdvojila romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju, decu u uličnim situacijama, migracijama i u riziku od trgovine ljudima, decu žrtve nasilja, kao i one u sukobu sa zakonom – nabraja Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta (CPD). Tome u prilog idu i ovi podaci Unicefa u Srbiji: iako danas više devojčica iz romskih naselja ide u srednju školu, to je i dalje daleko od nacionalnog proseka koji je triput veći. Skoro 60 odsto devojčica iz romskih naselja se uda pre navršene 18. godine, dok je procenat za devojčice iz opšte populacije sedam odsto. Skoro 80 odsto dece koja žive u ustanovama su deca sa smetnjama u razvoju.
Jednake šanse za sve
Unicef je uspostavljen pre 75 godina kad je ceo svet trpeo posledice Drugog svetskog rata, čime su najviše bila pogođena marginalizovana deca. Danas je visokopriznata svetska organizacija koja promoviše i štiti dečja prava u 190 zemalja, uključujući i Srbiju.
– Tokom 75 godina rada, Unicef je pomagao na različite načine. Od pružanja humanitarne pomoći do pružanja sistemske podrške državama da unaprede zdravlje, ishranu, obrazovanje, zaštitu, razvoj dece do adolescencije. I u godinama koje dolaze ulagaćemo sve napore da se stvori svet u kome se prava dece u potpunosti ostvaruju i gde svako dete ima jednake šanse da raste, razvija se i postigne svoj puni potencijal – obećavaju u Unicefu u Srbiji.
Sutra – Zabrinjavajući podaci Unicefa o uticaju pandemije na najmlađe (2): Briga o svakom mališanu
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
