Nekadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović otkriva da su pregovori u Kumanovu trajali četiri dana i isto toliko noći, a da je zbog samo jedne reči – rat trajao nekoliko dana duže.
– Pregovori su bili iscrpljujući. Prvi papir, koji je pred našu delegaciju postavio britanski general Džekson, apsolutno nije uvažavao Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Umesto toga, predočena je verzija koja je bila na stolu u Rambujeu, a to je da na Kosovo uđu snage NATO. Kada se naša delegacija pobunila i rekla da je to apsolutno protivno Rezoluciji, pribegli su i gnusnoj laži da je takav dogovor između generala Klarka i Miloševića i da naša strana samo treba da stavi paraf. Naravno, nakon što su predstavnici naše delegacije to proverili, ovaj papir je povučen, ali to nije bio kraj klopkama – priseća se Nikola Šainović.
Objašnjava da je druga verzija Vojno-tehničkog sporazuma podrazumevala da se srpske snage bezbednosti povuku sa Kosova, a da će nakon toga, posle određenog vremena snage Kfora doći, jer, navodno, objektivno nema vremena da se spreme za tu operaciju. Jasno je bilo da oni zapravo žele da puste OVK da završi onaj posao koji nisu mogli bombama, a Kfor se onda pojavio kao „pobednik“ koji će imati čiste ruke. Umesto daljih pregovora, na ovoj tački je usledila nova pretnja da ukoliko ne prihvatimo takvu soluciju NATO nastavlja sa bombardovanjem. I nastavili su.
– Tek poslednjeg dana pregovora posle detaljnih razgovora između Martija Ahtisarija i Slobodana Miloševića, Finac je prihvatio da se u tekst Kumanovskog sporazuma ubaci da je ulazak Kfora i povlačenje naših snaga – sinhronizovano. Za tu reč sinhronizovano – rat je produžen za gotovo četiri dana. Ali to nije bilo nimalo bezazleno pitanje i toga su svi bili svesni. Jer, na ovaj način je rešeno pitanje bezbednosnog vakuuma, ali i odgovornosti za sve ono čega smo se pribojavali da će se desiti i desilo se. I pored činjenice da su snage Kfora ulazile u sektore tek onda kada bi naše snage počele da se izvlače, sa njima su ulazili i pripadnici OVK i počeli sa divljanjima nad nealbancima, a uglavnom Srbima. U tom periodu se odigralo bezbroj ubistava i pljački i to pred očima međunarodnih snaga. Džabe su bili naši svakodnevni protesti. Sve je na kraju začinjeno izjavom tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona da „Albanci ne bi trebalo da se tako preterano svete“. Dakle, Amerikanci su im dozvolili osvetu, ali ne baš takvu – otkriva Šainović.
Svetinje na udaru
Novinar „Politike“ Milan Galović dodaje da su od početka na Kosovu na udaru srpske crkve i manastiri i da se taj trend nastavlja do današnjih dana.
– Kao da se nikad nije stalo sa tim incidentima. Pošto snage bezbednosti Srbije nisu prisutne na terenu, ostaje samo pravna borba i obaveštavanje međunarodne javnosti o tim događajima. To se i radi i daje neke rezultate, pojedine međunarodne institucije ukazuju na ugroženost srpske baštine što izaziva žučne reakcije Prištine. Kfor čuva još samo manastir Visoki Dečani, dakle i NATO je svestan ugroženosti ove svetinje značajne za svetsku kulturu i to dovoljno govori o položaju srpske baštine – naglašava Galović.
Sutra – Kumanovski sporazum zaustavio agresiju NATO (4): Rusija i Kina nam čuvaju leđa
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
