Do pojave saveza BRIKS došlo je usled narastanja ekonomske, vojne i političke moći značajnih država u svetu koje su njegove članice, tumači za „Vesti“ nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović.
On BRIKS vidi kao jedan od izraza dubokih promena u globalnom odnosu i rasporedu moći u svetu.
– Radi se o naporima zemalja rastuće moći da se izvrše promene u upravljanju globalnom ekonomijom, jer su zapadne zemlje do sada imale privilegovane mogućnosti. One teže inkluzivnom globalnom upravljanju, a protiv dominacije Zapada – objašnjava ovaj iskusni diplomata.
Jovanović ukazuje na činjenicu da BRIKS nije bilo kojih pet država.
Ekonomije u usponu
– Kina je druga ekonomska sila na svetu i vodeća trgovinska sila sa realnim izgledima da u bliskoj budućnosti postane prva na planeti po ekonomskoj snazi. Tu je i Rusija, naslednica Sovjetskog Saveza, ali i jedna od dve najmoćnije vojne sile, pa Indija, druga na svetu prema broju stanovnika i zemlja u ekonomskom i naučno-tehnološkom usponu, posebno u komunikativnim tehnologijama. Brazil je najveća država latinoameričkog kontinenta prema teritoriji, broju stanovnika i ekonomskim potencijalima. Južnoafrička Republika koja se kao peta članica priključila tri godine po osnivanju BRIKS-a, ekonomski je najmoćnija zemlja Afrike koja je decenijama imala jedan od najviših dometa u korišćenju nuklearne energije u svetu – pojašnjava on.
To, kaže, dovoljno govori o moći i uticaju zemalja koje obuhvataju, ne samo veliki deo svetske populacije već i teritorije planete.
Ukazuje i na ne mnogo poznatu činjenicu da su SAD 1960. učestvovale u stvaranju svetskog bruto proizvoda sa 40 odsto, a danas sa 25 odsto.
– Do toga nije došlo zbog pada proizvodnje SAD ili slabljenja ekonomije te sile, već zato što su se države BRIKS mnogo brže ekonomski i tehnološki razvijale od SAD – ističe naš sagovornik.
Zemlje BRIKS sve više učestvuju u rastu svetskog bruto proizvoda, više nego Evropska unija, SAD i Japan zajedno, što je, kako ističe Jovanović, najbolja ilustracija globalnih promena.
Nova razvojna banka
– Susreti pet lidera nisu samo sastanci visokih državnika, predsednika zemalja i članova vlada, već predstavljaju saradnju u svim vidovima. Imaju i prateće institucije poput Nove razvojne banke koja na delu pokazuje globalnu ulogu na finansijskom tržištu, ali i da je alternativa Svetskoj banci. Ona akumulira značajna sredstva i sve više ispoljava ambicije da bude i ozbiljna konkurencija. Već pozajmljuje više desetina milijardi, a novac ide mnogim državama, među njima Egipta, JAR i Indije za infrastrukturne projekte. NDB im daje kredite pod daleko povoljnijim uslovima od Svetske banke ili zapadnih finansijskih institucija.
Sve, prema njegovim rečima, pokazuje da to nisu promene na pretpostavkama, već institucionalne i da je, kako objašnjava, reč o konstituisanju novih globalnih ekonomskih odnosa. U osvrtu na uticaj korona virusa koji je zaustavio planetu, Jovanović kaže da se u ovoj konstelaciji pokazuje da Kina globalno pomaže.
– U okviru kineske Inicijative pojasa i puta konstituisan je „novi put zdravlja“ koji obuhvata više od 100 država, a uz pomoć njega Kina stavlja na raspolaganje iskustva i sredstva, a među tim zemljama je i Srbija. Sa ovom inicijativom je povezan i BRIKS što im omogućava koordinaciju i sinergiju svim tim zemljama. Verujem da će pandemija i borba protiv virusa još više zbližiti ove države i podstaći još veću saradnju – kaže Jovanović.
Ipak, kako ukazuje nekadašnji šef diplomatije SRJ, sve to nikako ne znači da je u ovoj petočlanoj grupaciji situacija idealna.
– Odnosi u BRIKS-u nisu niti mogu biti idealni, jer su unutar njega zemlje sa različitim orijentacijama i politikama. Ujedinjuje ih, međutim, težnja za bržim sopstvenim razvojem i dinamičnijim razvojem globalne ekonomije, a naročito za demokratskim upravljanjem svetskim odnosima. U tom smislu BRIKS teži multipolarizaciji svetskih odnosa i to se ne može zaustaviti – zaključio je dugogodišnji diplomata.
Brzo do zajma
– Kada je reč o zajmovima Nove razvojne banke, njeni predstavnici ističu da imaju daleko manji birokratski aparat, pa ih odobravaju u znatno kraćem roku i pod mnogo povoljnijim uslovima. U NDB navode da kredit rešavaju za šest nedelja, dok je taj rok kod Svetske banke šest meseci – objašnjava Živadin Jovanović.
Mnogi bi u članstvo
Živadin Jovanović ukazuje da BRIKS-u teže i druge države, a kao kandidate navodi Tursku, Iran i Nigeriju i još mnogo zemalja.
– U ovoj fazi su neke od njih u statusu posmatrača, a zainteresovane su za članstvo zbog atraktivnosti i značaja BRIKS za budućnost svetske ekonomije- pojašnjava nekadašnji minister inostranih poslova.
Sutra – Nova preraspodela snaga u svetu (3): Budućnost u režiji virusa
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
