Pustošenje prirodnog bogatstva (2): Tutnje kamioni u gluvo doba

Kradu se i drva koja su regularno posečena i poslagana pored puta

 

On dodaje da šumokradica ima i u opštini Veliko Gradište, posebno u atarima sela Kusići, Sirakovo, Pečanica, Tribroda… kao i da se uveliko bespravno i neplanski vrši seča i u atarima na potezu od Golupca, preko Velikog Gradišta do Požarevca.

Prekomerna i nelegalna seča šuma u istočnoj Srbiji prouzrokovala je u septembru klizišta, odrone i katastrofalne bujične poplave, tvrdi za "Vesti" Mladen Slepčević,

šumarski inženjer i ekološki inspektor iz Velikog Gradišta.

I javno preduzeće Nacionalni park Đerdap snosi deo krivice za bujične poplave koje su pre dva meseca zahvatile istočnu Srbiju, ukazao je Velimir Ilić, ministar za vanredne situacije.

– Od Golupca do Kladova, na teritoriji našeg najvećeg Nacionalnog parka Đerdap, koji se prostire na 64.000 hektara, od čega je 90 odsto pod šumom, dugo se vrši i neplanska i bespravna seča šume. To je dovelo do pokretanja erozije, koja će još niz godina biti aktivna dok ne počne pošumljavanje. Ako znamo da je pri legalnoj seči kubni metar drveta na panju u šumi oko 10 evra, a na tržištu ogrevnog od 30 do 40 evra, u zavisnosti od vrste, te da se za dan može poseći i do 50 kubnih metara, onda je jasno kolika je tu zarada – pojašnjava Slepčević.

U sanaciju posledica od poplava, naglasio je ministar Ilić, "mora se uključiti i Nacionalni park Đerdap, jer su oni isekli šume i stvorili uslove da se stvore bujične vode".

Član Nadzornog odbora ovog preduzeća Slaviša Božinović iz Majdanpeka smatra, pak, da Nacionalni park Đerdap nije kriv za katastrofu koja je pre dva meseca zadesila istočnu Srbiju. On smatra da su krivi propisi koje država sporo donosi.
– Ne mogu, međutim, kategorično da tvrdim da nema ilegalne i neplanske seče šume u Đerdapskoj klisuri. Ali, to je posao za šumarsku inspekciju i zakonsko sankcionisanje – rekao je on.

Veliki problem je i to što su sela u Đerdapskoj klisuri, kao i u celoj istočnoj Srbiji, mahom gastarbajterska, a u domaćinstvima su ostali starci, pa su njihovi šumski posedi odavno postali raj za šumokradice.

– Stari više ne mogu da čuvaju svoje šumske parcele, potomci im žive daleko, neki ne znaju gde im je očevina i dedovina. A oni koji znaju, ne stignu da obiđu svoju šumu kad leti dođu na mesec dana odmora. I tu onda caruju šumokradice, posebno oni koji u opštinskom katastru Golupca, Majdanpeka ili Kladova mogu svojim kanalima da dođu do katastarskih brojeva i nacrta nezaštićenih parcela – zaključuje inženjer Branimir Popović.

Dušan Medić, šumarski tehničar koji se sudski spori sa JP Nacionalni park Đerdap, ispričao je za "Vesti" da je suspendovan jer je odbio da potpiše "nevalidne zapisnike" o prošlogodišnjoj seči drveta na Čezavi.

– Otkrio sam da su posečeni trupci imali pečate kao da su iz privatne šume, a bili su iz državne. Napravljena je šteta veća od milion dinara. Podneo sam pet krivičnih prijava i tražio šumarsku inspekciju, a dobio sam suspenziju sa posla. U ilegalnu seču i nelegalnu trgovinu uključeni su i pojedini ljudi iz Golupca. Problema ima i na Crnom vrhu, Kožici, Šomrdi… Na Jelenskim stenama je posečena ogromna šuma bez ikakvih papira da je to urađeno regularno. Katastrofa. Ima i čestih slučajeva da se zbog eventualne kontrole na putevima udara žig na trupce kao da je drvo legalno posečeno, ali se nigde u papirima to ne evidentira. Interesantno bi bilo za inspekcijske organe da ustanove zašto u gluvo doba noći selom Dobra tutnje veliki kamioni privatnih firmi do vrha puni trupaca, dok se danju prevozi samo ogrevno drvo – kaže Medić.

Sutra – Pustošenje prirodnog bogatstva (3): Sekirom u tuđi zabran