Kako smo nedavno najavili, osmočlana porodica Jelić iz zabitog zaseoka Janturine na Pešteru, sakrivenog na samoj granici Srbije i Crne Gore, uskoro će, nakon nekoliko decenija života u mraku, dobiti – svetlo.
Po nalogu rukovodstva EPS-a iz Beograda, dugo očekivanu elektrifikaciju ove siromašne i višečlane porodice realizuju radnici Elektrodistribucije Čačak, pogon u Sjenici. Izuzetno lepo vreme u oktobru ide naruku radnicima koji žure da pre prvih kiša ukopaju sve električne stubove i razvuku žicu, a potom struja prvi put stići i u Janturine. Da se ozbiljno radi i da su u EPS-u konačno rešili da porodici Jelić „otvore oči“ svedoči i činjenica da je sa radnicima svakodnevno na terenu i direktor sjeničkog pogona Elektrodistribucije Veliša Pejčinović
– Vidimo da rade punom parom, ali poučeni ranijim lošim iskustvom i brojnim neispunjenim obećanjima, još ne smemo da se radujemo. Radovaćemo se tek kada sijalica zasija i u našem domu – priča Svetlana Jelić.
Majka je šestoro dece (a sedmo je na putu) koja zajedno sa suprugom Darkom svoje mališane odgaja uz svetlo sveće i petrolejke.
– Izgleda da je konačno došao kraj našim mukama, ipak, za svaki slučaj, sačekaćemo još malo. Kako trenutno stoje stvari, struja će stići veoma brzo, gotovo sigurno pre nego što na svet dođe i naše sedmo dete. Supruga Svetlana treba da se porodi početkom januara iduće godine, daće Bog da tada nećemo biti u mraku – priča glava porodice Darko Jelić i naglašava da će odmah kupiti mali električni mlin kako bi lakše prehranio svoje stado.
Pored struje, porodica Jelić će najverovatnije dobiti i novu kuću koju će joj pokloniti Elektoprivreda Srbije. Upravo se kopaju temenji, a montažna kuća narednih dana trebalo bi da stigne iz Ivanjice. Po zamisli rukovodstva EPS-a, Jelići će živeti na novoj i boljoj lokaciji, bliže putu, a sadašnja kuća biće njihove bačije i ekonomski deo domaćinstva.
Porodica Jelić zasad broji osam članova, mada žive u muci i bez struje, Svetlana i Darko ponose se svojom decom: Mićom, Milošem, Markom, Marjanom i bliznakinjama Marijom i Marijanom, koji još ne znaju šta je televizor, kompjuter i crtani film. Zbog udaljenosti od grada i teškog života u pešterskoj zabiti, nakon završetka osnovne škole u udaljenom selu Crvsko, najstariji Mićo nije nastavio dalje školovanje, a po svemu sudeći ista sudbina čeka i njegovog brata Miloša koji na proleće završava osmi razred.
– Nadamo se da će se dolaskom struje promeniti i naš život. Živećemo lakše i bolje, pa će i naša deca imati neku perspektivu – ističe Svetlana Jelić.
Hvala Hidu i „Vestima“
Punih 15 godina „Vesti“ su bile uz porodicu Jelić. Naši čitaoci slali su im novac, odeću, krevete, dušeke, hranu i tako im pomagali da lakše preguraju paklene pešterske zime i život uz sveću i petrolejku. Posebnu pomoć ovoj porodici pružao je i još uvek pruža i naš saradnik i poznati humanitarac Hido Muratović, koji je baš ovih dana u Janturine odneo odeću za mališane i 100 švajcarskih franaka koje je poslala naša čitateljka Dobrila iz Ciriha. Zahvaljujući tekstovima u „Vestima“ i drugim medijima vlasti u Srbiji konačno su „naterane“ da i ovoj porodici omoguće da živi životom dostojnim čoveka 21. veka.
Deda Tomislav nije dočekao
Nema vrata na koja tokom svog paćeničkog života u mraku i bespuću nije zakucao starina Tomislav Jelić, Darkov otac koji je preminuo prošle godine. Molio je odgovorne u opštini Sjenica i lokalnoj elektrodistribuciji da mu uvedu svetlo, pisao je i predsednicima vlade i države, ali nije vredelo. Umro je, a da svetlo nije dočekao. Ako negde sa neba gleda svoje Janturine, radovaće se i deda Tomislav, jer će njegovi unuci, zbog kojih ga je najviše duša bolela, konačno imati svetlo i televizor, snaja Svetlana veš-mašinu, a sin Darko električni mlin.
