Kosovo je Srbija!

Portugalski general-major Raul Kunja, nekadašnji visoki zvaničnik Kfora i vojni savetnik Joakima Rikera, bivšeg šefa Unmika, u ekskluzivnom intervjuu za „Vesti“ ističe da je Kosovo deo Srbije i da je najveći izazov u tome što će se bez sveobuhvatnog rešenja konflikt u južnoj srpskoj pokrajini nastaviti.

U Beogradu je nedavno promovisana knjiga generala Kunje „Kosovo: nečuveno otimanje nezavisnosti“ u izdanju Čigoja štampe. Svi mediji su preneli njegovu izjavu da na pitanje Kosova i Metohije još nije stavljena tačka.

– Želeo sam da pokažem da je istina drugačija od onoga što mediji plasiraju – objasnio je Kunja.

U razgovoru za „Vesti“ ističe i da se plaši za bezbednost srpske zajednice u južnoj srpskoj pokrajini, ali i da je najveći deo problema što ni Kfor ni Unmik od početka nisu imali nameru da sprovedu sve ono što stoji u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i u Vojno-tehničkom sporazumu koji je potpisan u Kumanovu.

Na osnovu čega tvrdite da na pitanje Kosova i Metohije još nije stavljena tačka?

– Podrška SAD i EU Deklaraciji o nezavisnosti i stalna pristrasnost i pritisak na Srbiju, koji su doveli kosovske vlasti da vrše sve veću aroganciju i represiju nad srpskim starosedeocima, aktivno doprinose pogoršanju bezbednosne situacije i očigledno narušavaju konsenzus o takozvanom poretku pravne bezbednosne politike na Kosovu i riziku širenja na Balkan uopšte. S druge strane, sasvim je jasno da ni Srbi, ali ni Albanci nisu zadovoljni aktuelnom situacijom. Dakle, konflikt će se definitivno nastaviti jer se Srbiji oduzima pravo da je Kosovo srpska provincija.

Ima li onda izlaza iz ove situacije?

– Za mene je rešenje uvek bila autonomija jer nema smisla imati punu državu, kako je zovu. Kosovo treba da bude ili pokrajina Srbije što jeste, ili da se oni delovi koje su zauzeli Albanci prisajedine Albaniji. Mada mi se to rešenje čini prilično deplasirano. Prava stvar bi bila davanje velike autonomije za pokrajinu i to je to. U takvoj situaciji neke opštine bi mogle da se odvoje, zašto da ne. To bi trebalo da bude mirno rešenje. Ali, pošto niko ne pokušava da reši na ovaj način, sukob će se nastaviti i sukob zbog toga nije završen.

Čini se da rešenje nije ni na vidiku. Ko je, po vama, odgovoran?

– Pitanje Kosova će biti rešeno samo u situaciji ako bude postojao potpuni dogovor obe strane. U ovom trenutku tako nešto nije ni na vidiku. Dakle, potencijal za probleme postoji sve vreme. I mnogo zavisi od rukovodstva obe vlade. S jedne strane, srpska vlada, veoma važna, a na drugoj strani ljudi koji imaju moć u Prištini. Ali, u ovom trenutku, sa sadašnjim rukovodstvom u Prištini, to je najgora moguća opcija. Sećam se iz vremena kada sam bio na Kosovu i Metohiji da je jedan od najvećih izvora problema bilo upravo Samoopredeljenje koje vodi Aljbin Kurti. On je izvor problema.

Beograd i Priština vode dijalog pod okriljem EU više od decenije. Priština je poslednjih meseci započela jednostrane poteze koji, sem verbalne, ipak ne proizvode reakciju Zapada?

– Nedostatak oštre osude SAD i EU više je nego dokaz pristrasnosti njihovih lidera prema toj situaciji, jer oštre i jednostrane akcije Prištine dovode u opasnost bezbednost čitavog regiona Balkana. Vrednosti istine, integriteta i zdravog razuma Zapad je odbacio u zamenu za mogućnost da nastavi da diktira i nameće svoje želje i interese, a vodi svoju politiku štapa i šargarepe, međutim šargarepa očigledno nikada nije za Srbiju.

Raskrsnica

Kako vidite situaciju na Zapadnom Balkanu? Mnogi, poput italijanskog ministra odbrane, tvrde da je to moguć „evropski front“. Koliko je takav scenario realan?

– Po mom mišljenju nalazimo se na raskrsnici po pitanju bezbednosne situacije na Balkanu, pa i u svetu. Ako se dozvoli Prištini da nastavi sa svojim provokacijama i njene akcije počnu da rezultiraju gubicima života, kako neko da ne očekuje odlučnu reakciju srpskih vlasti i nakon toga ceo region Balkana eksplodira u sukobu.

Situacija sve opasnija

Kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju na KiM i da li strahujete za bezbednost Srba, posebno na severu?

– Situacija postaje sve opasnija, a bezbednosna situacija srpske zajednice definitivno nije dobra i rizikuju da budu nasilno proterani sa svojih imanja.

Misije bez uspeha

General Kunja tvrdi da Kfor i Unmik od početka nisu delovali u skladu sa svojom misijom koja je bila zasnovana na Kumanovskom sporazumu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine.

Vratićemo se na period dok ste služili na KiM u okviru mandata Kfora i Unmika. Bili ste na čelnim funkcijama u obe misije. Koji su ključni neuspesi te dve misije u proteklih 25 godina?

– Pre svega, dozvolite mi da pojasnim da sam radio kao viši član obe misije, ali ne kao njihov šef i kao takav nisam imao nikakve odgovornosti u njihovoj politici. I Kfor (NATO) i EU su se ponašali sa očiglednom pristrasnošću. Kfor nije u potpunosti uspeo da se pridržava Kumanovskog sporazuma koji su potpisali. U slučaju EU koja je bila odgovorna za stub institucija, njihov cilj je uglavnom bio da uništi ceo postojeći sistem i da kroz divljačke privatizacije glavne, vredne ekonomske stavke dodeli moćnim evropskim preduzećima, uglavnom nemačkim. Što se tiče Unmika, glavni neuspeh, za koji su posebno krivi njihovi najviši lideri (SPGS), jeste što nisu poštovali i bar pokušali da nateraju sve aktere da se pridržavaju Rezolucije 1244.

U Goraždevcu se 2003. godine dogodio masakr srpske dece. Kako je moguće da Unmik nije uspeo da pronađe odgovorne? Kakvi su bili vaši nalazi?

– Nisam bio tamo u to vreme, a kasnije nikada nisam video konačan izveštaj o tom pitanju. Koliko ja znam, nikada nije donesen zaključak o tome ko je kriv zbog nedostatka dokaza.

Istovremeno, Kfor je reagovao 2022. godine tokom protesta Srba na severu zbog izbora nelegitimnih gradonačelnika. Da li tvrdite da je tada stao na jednu stranu – stranu Prištine?

– Po mom mišljenju, postupci Kfora nisu bili korektni i suprotno svom mandatu. Nažalost, tadašnji međunarodni ambijent nije favorizovao dobar početak. I objasniću. Postojao je Kumanovski sporazum o povlačenju, ali i povratku srpskih snaga sa Kosova. I taj sporazum nikada, ali nikada nije u potpunosti ispunjen. Zatim, tu je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Isto je. Jer je u rezoluciji UN jasno stajalo da je Kosovo i Metohija srpska teritorija. Dakle, nije dolazilo u obzir da se situacija razvija na način na koji je to bilo. Ali prvi predstavnik generalnog sekretara, a to je moje mišljenje, kanalisao je situaciju tako što je na određeni način bojkotovao sve mogućnosti za dogovor u autonomnim okvirima: od registracije vozila, policije, ličnih karata… Sve te odluke su promenile sistem i u administrativnom smislu bojkotovale normalan razvoj situacije. Ista stvar sa Kforom koji nije ispunio Kumanovski sporazum o povratku srpskih snaga da bar čuvaju spomenike i pravoslavne verske objekte na Kosovu… Pitanje nepoštovanja u potpunosti rezolucije Saveta bezbednosti i Kumanovskog sporazuma su razlog zašto situacija nije išla kako treba i odgovornost za to je na ljudima koji su bili u kontaktu sa Unmikom. Tačnije sa gospodinom Kušnerom. To je bio užasan način rada tamo u to vreme. Bio sam tamo pa znam kako je to funkcionisalo i u Kforu. Odluke Kfora su zavisile od zemalja koje su odlučivale.

Kfor stalno ističe da je situacija „krhka“ i da radi u skladu sa mandatom iz Rezolucije 1244. Međutim, većina zemalja koje naoružavaju Kosovo su iz NATO. Nije li to kontradiktorno?

– Pošto NATO tvrdi da je odbrambena organizacija, većina njihovih trenutnih akcija je sama po sebi kontradiktorna.

Proterivanje Srba

Privremene vlasti u Prištini nastavljaju jednostrane akcije, ali i hapšenje Srba. Šta je, po vašem mišljenju, pozadina?

– Kosovske vlasti zloupotrebljavaju svoj status i zato se bojim da je njihova jasna namera, nametanja neprihvatljivih pravila i pretnji srpskim starosedeocima, da ih nateraju da napuste pokrajinu.

ZSO ustupak Srbije

Može li se problem rešiti osnivanjem Zajednice srpskih opština? Zapad više ne insistira da je to „uslov svih uslova“ vlastima u Prištini?

– Ako neko iz Evropske unije tako nešto tvrdi, onda je to greška. Trebalo bi da shvate da je prihvatanje formiranja ZSO ogroman, ali ogroman ustupak Srbije, posebno u pogledu svog suvereniteta. Ali, ako Srbija prihvata formiranje ZSO, onda to znači da će i opštine koje uđu u sastav te asocijacije imati jake veze sa Srbijom. I to je jasna poruka Srbije da je za mirno rešenje. Po mom mišljenju to jeste put ka mirnom rešenju jer će barem za te srpske opštine biti garancija mira.

Mudra politika Beograda

Srbija pokušava da vodi samostalnu politiku. Koliko je to moguće u sadašnjim globalnim okolnostima?

– Ne znam da li je takav stav moguć, ali po mom mišljenju je mudar. Sadašnja situacija savetuje stav „sačekajte i vidite“. Na primer, u ekonomskom smislu, čini se da BRIKS dobija na zamahu, a sa najnovijim događajima čini se da je to dobra mogućnost.

Komandos sa doktoratom

General-major Raul Kunja je 1977. godine na Vojnoj akademiji završio studije vojnih nauka. Profesionalnu karijeru je započeo u Specijalnim snagama u portugalskoj vojsci.

Bio je profesor na Institutu za visoke vojne studije, a od 1981. do 1983. služio je u Posmatračkoj misiji Evropske zajednice u tadašnjoj Jugoslaviji.

Od 1995. do 1999. general Kunja je bio angažovan u okviru evropskih snaga u Eurokorpusu, a zatim i u Euroforu.

Tokom 2000. godine bio je u štabu Kfora kao šef divizije za obuku (J-7). Zatim je komandovao 15. pešadijskim pukom, a kasnije je bio postavljen u NATO Centru za analize i obuku u Monsantu, u Lisabonu, kao načelnik Generalštaba.

Između 2005. i 2009. bio je načelnik vojne komponente Kfora, Unmika i vojni savetnik Specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu. Po povratku u Portugal komandovao je Brigadom za brze reakcije, sve do maja 2011. Tada je postavljen u opštu inspekciju vojske, a u tom periodu pohađao je kurs višeg nivoa Evropske škole za bezbednost i odbranu, a kasnije je obavljao dužnosti vojnog sudije u Relacionom sudu u Portu.

Penzionisao se 2018, a marta sledeće godine doktorirao je na ISCTE
Univerzitetskom institutu u Lisabonu, na istoriji, studijama bezbednosti i odbrane.