Borba za istinu!

Zbog sve učestalijeg prekrajanja činjenica iz prošlosti svedoci smo globalne borbe za istorijsku istinu. Nažalost, ne postoji epoha u srpskoj istoriji koja nije stavljena pred sud revizionizma i pokušaja da se tumači sa nenaučnih osnova. Zato je posao istoričara da pruže odlučan, profesionalan i objektivan otpor. Ovo u intervjuu za „Vesti“ ističe Bojan Arbutina, vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.

Srbija se već decenijama suočava sa pokušajima revizionizma. Koji su, po vama, ključni izazovi?

– Izazovi u našem slučaju su brojni na različitim poljima. Ne postoji epoha u srpskoj istoriji koja nije stavljena pred sud revizionizma i pokušaja da se tumači sa nenaučnih osnova. Od ranog srednjeg veka do ratova za jugoslovensko nasleđe. Širok dijapazon tema pruža preveliki prostor nestručnim licima da tumače istorijske procese na neadvekatan, nestručan i krajnje zlonameran način.

To je posebno vidljivo kada je reč o žrtvama Drugog svetskog rata?

– Samo u okviru te teme postoje brojne revizionističke tendencije koje pokušavaju da umanje stradalničku prošlost našeg naroda. Srpski narod je tokom 20. veka preživeo biblijska stradanja i od naroda koji se spasio biološkog nestanka dolazimo do trenutka kada pokušavaju da naprave „genocidan“ narod. Moja lična usmerenost, ali i ostalih srpskih istoričara i ustanova, jeste da pružimo odlučan, profesionalan i objektivan otpor ovim nenaučnim i zlonamernim težnjama.

Prekrajanje prošlosti

Nedavno ste izjavili da je u toku globalna borba za istorijsku istinu?

– Svedoci smo da se danas osnovni postulati istorijske nauke često zanemaruju usled direktnih i indirektnih pritisaka. Danas se definitivno vodi borba za istorijsku istinu i to je borba koju možemo videti u različitim sferama. Ta borba je posledica trenda da se istorijske činjenice tumače u skladu sa savremenim potrebama država i naroda i jednostavno zbog čega dolazi do prekrajanja istorije i uklapanja prošle stvarnosti u poželjne okvire današnjice.

Zar istorijske činjenice nisu nepobitna istina?

– Istorijske činjenice jesu nepobitne, ali njihovo tumačenje dovodi do njihovog iskrivljavanja, i to je borba koju je neophodno voditi kako bismo istoriju zapamtili onakvu kakva se i dogodila. Istorijske činjenice su utemeljene u prošloj stvarnoj stvarnosti koja je oblikovala pojedince, društva i države u datim vremenskim sekvencama. Osnovni zadatak istoričara je da se na osnovu primarnih i sekundarnih izvora što više približi istorijskoj stvarnosti i da je „prenese“ u savremeni trenutak, bez ostrašćenosti, visoko profesionalno i na objektivan način, bez želje da se savremeni politički, društveni i kulturni kontekst, ili lični afiniteti istraživača, implementiraju u pomenuti proces.

Zapad ćuti o Devi

U južnom delu Kosovske Mitrovice nedavno je renovirana kuća nacističkog saradnika Džafera Deve? Zbog čega nema reakcije Zapada?

– Muzej žrtava genocida je nekoliko puta reagovao po ovom pitanju na vrlo decidan i istorijski utemeljen način podsećajući ko je bio Džafer Deva i kolika je njegova uloga bila značajna u zločinima koji su činjeni nad srpskim narodom u našoj južnoj pokrajini. Reakcija, osim Muzeja žrtava genocida, nema niti smo očekivali. Za inostrane istoričare i stručnjake ta tema je prošla ili ispod radara, ili su prećutno prešli preko nje. U kontekstu dešavanja na Kosovu i Metohiji razumljive su njihove reakcije. Naš Muzej neće ostati nem na ovako očigledne primere revizije istorije i uvek ćemo reagovati.

Kako biste opisali položaj Srba u južnoj pokrajini?

– Položaj srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije oduvek je bio dinamičan, izazovan i stradalni. Danas naš narod na Kosovu i Metohiji pokazuje vitalnu snagu, prkos i nepokolebljivu veru koja daje snagu da opstanu u ovim teškim trenucima. Brojni pritisci koje vrše privremene vlasti iz Prištine u ovom trenutku izgledaju kao nesavladive i preteće, ali, znajući koliko Republika Srbija ulaže političke, diplomatske, ekonomske i kulturne snage u očuvanje našeg naroda na Kosovu i Metohiji, verujem da će doći vedriji, sigurniji i slobodniji dani za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji.

Ipak, mnogi upozoravaju na mogućnost „tihe“ ili otvorene „Oluje“? Ovo vas pitamo zato što ste i sami jedno od dece iz „Oluje“, hrvatske akcije iz 1995. godine kada je proterano oko 250.000 Srba? Koliko je važno kolektivno sećanje?

– Kolektivno sećanje oblikuje društvo, iz njega crpimo pouke, znanja, iskustva, kako u ličnom, tako i u društvenom životu. Zato je važno stalno učiti, usavršavati se, razgovarati i unapređivati svoja znanja. Kolektivno sećanje i pamćenje nas opominje da čuvamo našu prošlost, da nam ona bude motiv i inspiracija da u sadašnjem trenutku stvaramo blistavu budućnost kojom će se ponositi buduće generacije koje se budu osvrtale na bližu prošlost.

Spomen-park Jajinci

Odnedavno ste na čelu Muzeja žrtava genocida. Reč je o jednom od retkih muzeja tog tipa?

– Velika je čast i privilegija biti na čelu Muzeja žrtava genocida, ustanove kulture od nacionalnog značaja koja se u svojoj osnovnoj delatnost bavi izučavanjem stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Muzej žrtava genocida je jedinstvena ustanova u ovom delu Evrope i među srpskim narodom i to sa sobom donosi i veliku odgovornost. Izazovi sa kojima se suočavamo i očekivanja pružaju nam motiv više da se prilježnije i sa više energije posvetimo ovom delikatnom poslu.

Šta će biti fokus vašeg rada?

– Fokus rada biće usmeren na realizaciju programskih i redovnih aktivnosti Muzeja žrtava genocida. Pre svega tu se podrazumeva nastavak uspešne izložbene, izdavačke i obrazovne delatnosti, prikupljanje muzejske i arhivske građe i jačanje kapaciteta Muzeja žrtava genocida. Srednjoročni planovi u vezi su sa rešavanjem infrastrukturnih problema našeg Muzeja, i tu pre svega mislim na podizanje namenske muzejske zgrade u okviru Spomen-parka Jajinci.

Kako je zamišljen Spomen-park Jajinci?

– Spomen-park Jajinci je zamišljen kao centralni memorijal stradanja srpskog naroda. Jajinci su najveće stratište na teritoriji Republike Srbije i u skladu sa tim prirodno se nameće da na tom mestu bude nacionalna ustanova kulture koja baštini pamćenje na stradanje srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. U planu je da se uradi fizičko-tehnička zaštita samog područja kako bi se sprečila dalja devastacija ovog memorijala, renoviranja objekata i izgradnja muzejske zgrade u okviru koje će biti predstavljeno srpsko stradanje širom bivše okupirane Kraljevine Jugoslavije. Jajinci će postati mesto pijeteta, susreta, obrazovanja, kolektivne svesti, opomene.

Da li Muzej žrtava genocida priprema neke publikacije na koje biste posebno skrenuli pažnju?

– Muzej žrtava genocida priprema brojne publikacije u narednom periodu. Među najvažnijim biće dela našeg pokojnog kolege i najvećeg stručnjaka za stradanje Srba u NDH i sistemu koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu. U pitanju su dela Jovana Mirkovića i to je projekat od kojeg očekujemo mnogo. Počeli smo da izdajemo publikaciju na engleskom jeziku u cilju da upoznamo svet sa našim stradanjem, da ne dozvolimo da nam kroje istoriju i nipodaštavaju našu stradalničku istoriju.

Izložbe i predavanja na Kosmetu

Na koji način se Muzej žrtava genocida bavi istorijskim događajima na prostoru južne srpske pokrajine?

– Muzej žrtava genocida posebnu pažnju posvećuje realizovanju aktivnosti na Kosovu i Metohiji. Do sada je održano nekoliko desetina programskih aktivnosti u saradnji sa ustanovama kulture i nauke u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici, u Kosovskom Pomoravlju. U martu ove godine otvorili smo izložbu pod nazivom „Prećutani zločini: Zverstva albanskih kvislinga nad Srbima i Jevrejima na Kosovu u Metohiji u Drugom svetskom ratu“ u Gradskom muzeju u Kosovskoj Mitrovici – kaže Arbutina.

Dodaje da je u septembru organizovana obuka za nastavnike pod nazivom „Učenje o genocidu počinjenom nad Srbima“ u Domu kulture Gračanica.

– Do sada smo održali brojna predavanja širom KiM, a posebno nas raduju susreti sa prizrenskim bogoslovima. U narednom periodu očekujemo i završetak dokumentarno-igranog filma u produkciji MŽG „Krst nad Kosovom“ i to je još jedan skroman doprinos našeg Muzeja očuvanju istorijske svesti o Kosovu i Metohiji – otkriva Arbutina.

Obogaćivanje zbirke

Muzej žrtava genocida u proteklom periodu dodatno je intenzivirao aktivnosti na obogaćivanju arhivske, bibliotečke i muzeološke zbirke ove nacionalne ustanove kulture. Zahvaljujući predanom radu kustosa zbirke i fondovi Muzeja žrtava genocida obogaćeni su dragocenim artefaktima iz perioda Drugog svetskog rata koji svedoče o genocidnim stradanjima naših predaka.

Zbirka istorijskih predmeta Muzeja žrtava genocida nedavno je obogaćena dragocenim predmetom iz sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu. U pitanju je drvena tabakera od lakiranog drveta sa ručnom gravurom. Sa unutrašnje strane tabakere ugraviran je natpis „Jasenovac 1942“. Ova tabakera pripadala je istaknutom jugoslovenskom vajaru Slavku Brilu koji je likvidiran u jasenovačkom logoru 1943. godine.

Biografija

Bojan Arbutina je rođen tokom rata u Hrvatskoj, 1993. godine u Glini i sa dve godine je doživeo sudbinu Krajišnika u „Oluji“.

Diplomirao je na katedri za Istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu, a doktorske studije upisuje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u oktobru 2017. godine u okviru kojih se posvetio istraživanju kulture sećanja na žrtve Drugog svetskog rata u Sremu. Od aprila 2018. godine učestvuje u radu Muzeja žrtava genocida u svojstvu stručnog saradnika na projektima „Zločini na teritoriji bivše Jugoslavije u 20. i 21. veku“ i „Enciklopedija genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“.