U nevolji nisu sami

Živimo u Kanadi i retko dolazimo u Srbiju i Kosovsku Mitrovicu, odakle smo se pre tri decenije otisnuli u beli svet, ali posredstvom „Vesti“, drugih medija i humanitarnog portala Ljudske sudbine, pratimo šta se događa u otadžbini i rodnom kraju i često tugujemo zbog nemilih događanja na Kosovu i Metohiji, ali i zbog teških muka sa kojima se suočavaju stari, bolesni i siromašni u zabitim selima na severu Kosova, Rogozni, Goliji, Kopaoniku i Pešteru. Posebno smo ganuti teškom borbom koju decenijama, da bismo pomogli svojoj nepokretnoj deci, vode dvoje Novopazaraca, samohrana majka Bajra Suljević i samohrani otac Vukomir Tomović.

Dobre duše

Ovo je deo iz pisma koje je, polovinom oktobra, sa ukupno 400 kanadskih dolara, iz Toronta stiglo u Novi Pazar. Poslala ga je humana porodica Janićijević sa molbom humanitarcu Hidu Muratoviću da po 200 dolara uruči Bajri Suljević, koja godinama sama brine o nepokretnoj ćerki Arijeti, i Vukomiru Tomoviću, samohranom ocu iz naselja Šestovo koji bez ikakvih primanja i penzije sam izdržava od rođenja paralizovane i nepokretne sinove Ivana i Predraga…

– Svaka im čast, malo je danas takvih roditelja, zabrinuti smo za njihovo zdravlje i Bogu se molimo da požive što duže kako bi, kao i do sada, mogli da brinu o njihovim najdražima: Arijeti, Ivanu i Predragu. Šaljemo im po 200 dolara, našu prvu pomoć koja, nadamo se, neće biti i poslednja. Ovo im je i poruka da nisu sami i da će uvek biti dobrih ljudi, spremnih da im pomognu – dodaje se u pismu iz Kanade.

– Svaka pomoć nam je dragocena, samo za kiriju, ogrev i struju mesečno nam je potrebno najmanje 200 evra. Da radim ne mogu jer svakog trenutku moram da budem uz bolesno dete, a i zdravlje mi ozbiljno popušta. Imam probleme sa srcem, baš se bojim kako ću dalje – priča Bajra Suljević dok u podstanarskoj sobici na periferiji Novog Pazara bdi nad svojom ćerkom Arijetom koja ne govori, ne ustaje i ne može sama da se hrani.

Stalna borba

– Šta da radim, Bog je hteo da bude ovako. Borim se punih 27 godina, dan-noć. Samo sam bila odsutna nedelju dana dok sam zbog srčanih problema bila u bolnici. Ceo svoj život posvetila sam Arijeti nadajući se da će medicina napredovati i da će možda za nju biti leka. Još se nadam, mada je nada sve manja – priča ova hrabra samohrana majka koju je suprug ostavio još dok je Arijeta bila u stomaku, istog trenutka kada su im lekari saopštili da će roditi dete sa ozbiljnom anomalijom.

– Nikad se nije javio, niti pitao za ćerku, ni ja ga nisam tražila. Čula sam da negde u Nemačkoj ima novu porodicu. Da je bar pomoć države veća – jada se Bajra i naglašava da od socijale ne može ni ogrev da kupi…

– Da nije ovako dobrih ljudi mi bismo gladovale. Hvala porodici Janićijević i svima koji su nam mnogo puta pomogli, uvek u pravom trenutku – poručuje Bajra.

Sličnu životnu muku ima i Vukomir Tomović, nekada žitelj zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni, a sada stanovnik novopazarskog prigradskog naselja Šestovo gde je uz pomoć čitalaca „Vesti“ svojevremeno izgradio kuću. Od pre nekoliko godina, od smrti supruge Zorke, Vukomir sam brine o sinovima Predragu i Ivanu, obolelim od teškog oblika mišićne distrofije i od malih nogu vezanih za invalidska kolica…

– Od kako smo u Novom Pazaru mnogo nam znači blizina Zavoda Novopazarka Banja, gde Ivan i Peđa povremeno imaju rehabilitaciju, ali i pomoć dobrih ljudi sa svih strana sveta, mahom čitalaca „Vesti“. Kad god nam zagusti i ostanemo bez dinara, Bog nas pogleda, pa nam neko iz dijaspore pošalje donaciju. Evo i ova od porodice Janićijević stigla nam je u pravom trenutku, baš kada nam je ponestalo ogreva, ali i lekova za Ivana i Peđu. Hvala im beskrajno, ne znam šta bismo mi i šta bi bilo sa nama da nije ovako dobrih ljudi – ističe Vukomir i naglašava da i njegovo zdravlje ozbiljno popušta i da strahuje ko će brinuti o Ivanu i Predragu ako se on teže razboli ili ih zauvek napusti…

Pakao od života

– Imao sam pakao od života i zbog sebe ne bih žalio sutra da umrem, a zbog njih bih voleo da poživim stotinu godina. Šta bi oni ovako nemoćni i sami bez mene – pita se ovaj hrabri samohrani otac.

Hvala Australiji

Najviše pomoći Bajra i Vukomir dobijaju iz Australije, čak 90 odsto njihovih donacija stiže iz ove daleke zemlje.

– Iskreno, nisam ni znao gde je Australija i da u njoj živi puno Srba i drugih naroda sa prostora bivše Jugoslavije. Sada odlično znam gde su Sidnej i Melburn, jer nam iz ova dva grada stiže najviše pomoći. Hvala svima beskrajno – ističe Vukomir.