Niža cena osiguranja poljoprivrede uz veći obuhvat

U vreme sve izraženijih klimatskih promena, s jedne strane, i odgovornog razmišljanja o osiguranju, s druge strane, učesnici Sedmih srpskih dana osiguranja na Zlatiboru očekivano su pažnju usmerili na poljoprivrednike i zaštitu poljoprivredne proizvodnje.

Stoga je jedan od panela bio posvećen pitanju „Kako izgraditi ekonomski održiv model osiguranja poljoprivrede?“

O porukama koje su poslate s ovog panela, prostoru za unapređenje situacije na polju osiguranja poljoprivrede i o tome koliko je značajna uloga države za stvaranje održivog sistema govorio je Milo Marković, član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, koji je bio u ulozi moderatora:

– Iza nas je jedna teška godina za poljoprivrednike, i ne samo godina, već čitava decenija. Imamo štete od grada, štete od superćelijskih oluja… Poruke sa panela su da moramo zajedno da se uključimo u rešavanje problema. Kad kažem zajedno, mislim na državu i na osiguravače. Konstatujem da postoji negativna selekcija u osiguranju, dakle, osiguravaju se samo oni koji imaju štetu. Kako da to prevaziđemo? Jedno od rešenja je da izjednačimo subvencije premija osiguranja u svim regionima. Dakle, da više nemamo sistem 40% u određenim regionima, 70% u drugim regionima, već da sve subvencije budu jednake, i da tako stimulišemo i druge ljude, potencijalne osiguranike, da se uključe u osiguranje i time povećaju obuhvat. Postoje razna rešenja u praksi u našem širem regionu. U svim tim modelima država je glavni akter održivosti tog sistema. To su uglavnom rešenja koja podrazumevaju formiranje javno-privatnih pulova osiguranja. Uzor nam mogu biti i provereni modeli u praksi u nekim zemljama. Skrenuta je pažnja na španski model, istaknuto je da je turski model dao dobre rezultate, pomenut je i mađarski model. Takođe, poruka sa panela je i da u osiguranju poljoprivrede više ne možemo da gledamo samo u prošlost, kao u retrovizor. Moramo da obratimo pažnju na klimatske promene sa kojima se suočavamo. U tome mnogo može da nam pomogne savremena tehnologija – naglasio je Marković.

Grad je najčešća prirodna pojava od koje se poljoprivrednici osiguravaju. Ali u poslednje vreme se pod uticajem klimatskih promena sve češće susrećemo i s poplavama, olujama. Odražava li se to na promene u potrebama osiguranika?

– Pokušaj da se uvede obavezno osiguranje od grada datira još iz 1905. godine, tako da je grad u fokusu više od jednog veka. Dakle, tu još uvek nema velikih promena što se tiče potreba samih osiguranika – istakao je Marković.

Zajedno s panelistima, Milo Marković preneo je poruku da je tek 12% poljoprivrednog zemljišta osigurano i naveo čemu bi doprinelo uključivanje onih koji još uvek nisu osigurani.

– Uključivanje poljoprivrednika koji nisu osigurali svoju proizvodnju doprinelo bi snižavanju cena ovog osiguranja, većoj sigurnosti za državu, boljem rezultatu za osiguravače i na kraju krajeva, većoj sigurnosti samih poljoprivrednika. Podsećamo, država plaća subvencije od 40% odnosno 70% premije osiguranja, tako da je to zaista velika pogodnost koju treba iskoristiti.

Kako nisu poznati izgledi za stabilizaciju klimatskih promena, osiguranje poljoprivredne proizvodnje i imovine sve više postaje rešenje koje nema alternativu. Vođena time, Kompanija „Dunav osiguranje“ kreira i konstantno unapređuje svoja rešenja nastojeći da bude taj preko potreban stabilni oslonac proizvođačima. Opet, za izgradnju ekonomski održivog sistema osiguranja poljoprivrede, neophodno je uključivanje svih – države, osiguravajućih društava, kao i samih osiguranika.