Samo da Srđan prohoda

Švajcarska penzionerka Mirjana Milovanović iz Ćuprije, koja je prošlog meseca slavila 66. rođendan, gostima je rekla da joj ne kupuju poklone, jer ima sve, već da prilože novac za Srđana Miljkovića (35) iz Ravne Reke. Reč je o mladiću koji je, lečeći se od retkog oblika leukemije i tumora sarkoma, zbog zračenja i komplikacija usled ovih bolesti, ostao nepokretan. Sakupila je 80.000 dinara, a pošto joj je želja da on prohoda, od tog novca plaća privatnog fizioterapeuta, koji je rekao da će Srđana da podigne na noge.

Za dobročinstvo i plemenitost, iskazane čestim učešćem u akcijama Humanitarne organizacije Pomoć prijatelju dobila je zahvalnicu.

– Zahvalnicu mi je uručio Vladan Milosavljević iz Ćuprije, koji u toj humanitarnoj organizaciji sakuplja novac od koga svakog meseca pravi pakete ljudima koji su u teškoj materijalnoj situaciji. Ja sam trenutno fokusirana na Srđanov oporavak, jer postoji nada da će da stane na svoje noge. Ukoliko bi se pojavio još neko kome treba pomoć, pomagaću koliko mogu. Nisam milionerka, ali volim da pomognem – kaže Mirjana.

Srđan kaže da je, kada se doselio u Ćupriju 1. septembra upoznao teta Miru koja je rekla da će da mi pomaže i od tada to i čini.

– Fizioterapeuta plaćam od novca koji je teta Mirjana sakupila, a on se nada da ću do kraja januara da odbacim kolica i idem uz pomoć štaka ili drugih pomagala. Da nije teta Mire ne bih mogao ni da vežbam. Svaka joj čast tu je za mene šta god da mi treba. Vratila mi je veru u život u trenutku kada sam bio psihički i fizički uništen. Sada se ne predajem, ne gubim veru da ću opet da stanem na noge – ističe Srđan.

Mirjana potiče iz siromašne porodice, pa je ponekad i plakala, jer roditelji nisu mogli da joj priušte ono što je želela. Zbog toga je rešila da porodicama koje su u teškoj materijalnoj situaciji pomaže finansijski, da im daruje hranu, garderobu, odeću i ogrev. Gest humanosti prvi put je načinila pre 15 godina kada je u „Vestima“ pročitala tekst o udovici sa sedmoro dece iz okoline Čačka. Potom je pomagala porodicama iz Beograda, Kragujevca, Ćuprije, Stubice…

– Porodici iz Niša, koja je živela u čatmari bez struje i vode, rekla sam da nađu stan, koji im plaćam već četiri godine. Stanarinu sam im uplatila do maja, kada će njihov sin da završi školovanje, a ćerka se zaposlila kao konobarica. Žao mi je bilo njihovog oca, koji svakog drugog dana ide na dijalizu i znam da ne može da radi. Pomagala sam porodici iz Aleksinca, koja ima petoro dece, od kojih je jedno bolesno. Za njih sam se vezala kao da smo familija. Porodici iz Jovca nekoliko puta sam odnela hranu i odeću. Kada sam videla da ide zima, a oni nemaju ni drvce da založe šporet, a imaju sitnu decu, kupila sam im četiri metra ogrevnog drveta – nabraja Mirjana.

Sa svim tim porodicama je u kontaktu i povremeno ih obilazi, a najviše se obraduje kada je srdačno dočekaju.

„Humanitaran“ razvod

Svoju humanost Mirjana je pokazala i kada je 2018. proslavljala 30 godina od razvoda braka. Napravila je gala proslavu, ali ni tada od gostiju nije želela poklone, već novac, koji je potom poklonila porodici sa petoro dece iz Aleksinca i porodici iz Niša, koja je bila u teškoj materijalnoj situaciji. Sakupila je tada 27.700 dinara, 320 švajcarskih franaka, 100 dolara i 140 evra.

– Imala sam 95 zvanica, bila sam obučena u venčanicu, koju nisam imala na svadbi, a u restoran u kojem sam napravila to neobično slavlje, stigla sam u ručno izrađenom kabrioletu iz 2003. godine – s osmehom se prisetila naša sagovornica.

Sloboda u Srbiji

Mirjana je rodom je iz Isakova kod Ćuprije, a u Cirihu je provela više od četiri decenije. Ona voli Srbiju, jer se u njoj oseća mnogo slobodnije. U Švajcarskoj je bila u stanu, a ovde ima svoj raj.

– Jedva sam čekala da se vratim. Penzionisala sam se pre tri godine, a 2020. sam htela da slavim 65. rođendan i penzionisanje, ali sam morala da otkažem zbog loše epidemiološke situacije. Zato sam krajem decembra prošle godine napravila slavlje, a ujedno i sakupila novac za Srđanove terapije. Od sada ću svake godine da proslavljam rođendan, jer se nikad ne zna koji će biti poslednji – iskrena je naša sagovornica.

Podrška rodbine

Mirjani je drago što je prijatelji i rođaci podržavaju u dobročinstvu, a pogotovu što neki slede njen primer. Tako njen rođeni brat Dušan Jonić i njegova ćerka Vilijana Mihajlović, kada god dođu iz Švajcarske, pomažu porodicama koje teško žive.

Dušan Jonić već više od 30 godina radi i živi u Arauu u Švajcarskoj. Sa ćerkom Vilijanom vodi firmu za čišćenje. Vilijana živi sa suprugom Daliborom Mihajlovićem i ćerkama Teom i Sofijom. Pošto Vilijana mnogo voli zavičaj, planiraju da se vrate u Srbiju, a ona bi volela da u Isakovu otvori etno-konak.

– Moj brat po ocu Mirko Đorđević, iako ima švajcarsko državljanstvo, posle samo 15 godina privremenog rada u Švajcarskoj, vratio se u Ćupriju sa suprugom Tanjom. Nikako nije voleo Švajcarsku i zato se vratio dok su deca bila manja, pa su se uklopila u školovanje. Njihov sin Marko je postao advokat, a sin Miloš radi u firmi moje sestre Radojke – kaže Mirjana.