Ove godine Srbija je Međunarodni dan borbe protiv droge dočekala sa neslavnom statistikom, koja je sve lošija naročito posle pandemije korona virusa jer se zavisnost od opojnih supstanci povećala za čak 20 odsto.
To je rezultat istraživanja o tome koliko su mladi izloženi drogama koje svake godine sprovodi jedna bolnica za lečenje svih oblika bolesti zavisnosti iz Novog Sada. Psiholog koji radi u toj bolnici Stevan Kvas izjavio je da su napravili ispitivanje sa namerom da utvrde profil zavisnika koji se leči od zloupotreba droga.
– Tokom perioda pandemije, od aprila 2020. do aprila ove godine, pokazuje se da je u proseku reč o osobi muškog pola, sa 34 godine i završenom srednjom školom – ispričao je Kvas.
Heroin na prvom mestu
Psiholog je naglasio da je zavisnik najčešće zaposlen, neoženjen, dolazi iz kompletne porodice i u 44 odsto slučajeva je heroin u pitanju.
– Na drugom i trećem mestu su kokain i lek buprenorfin, a nešto ređe se koriste amfetamini – rekao je on.
U toku ovog perioda na lečenje se javilo i više pacijenata.
– Ljudi su pod stresom, droga je prisutna vekovima unazad i u ovim specifičnim stresnim i traumatičnim situacijama mnogi pribegavaju za bilo čim što će im olakšati psihičke tegobe. Mladi ulaze iz radoznalosti a sve je veći broj onih koji drogu uzimaju iz samopomoći, što je opasno – upozorio je on.
Pandemija korona virusa povećala je upotrebu droge i istovremeno podstakla ilegalno uzgajanje opijumskog maka, sa posledicama koje će se verovatno osećati godinama, upozorile su i Ujedinjene nacije.
– Tržište droge brzo je nastavljeno posle poremećaja izazvanog na početku pandemije – navodi se u godišnjem izveštaju Ureda UN za drogu i kriminal.
Ističe se da je korona virus naglasio „nejednakosti, siromaštvo i probleme mentalnog zdravlja širom sveta“, a to su faktori koji mogu da podstaknu upotrebu narkotika. Oko 275 miliona ljudi širom sveta koristilo je neku drogu prošle godine, u poređenju sa 269 miliona u 2018. godini.
Aleksandar Vujošević iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu za „Vesti“ kaže da ne zna da li je povećana upotreba opojnih supstanci, jer još nisu rađena obimnija istraživanja.
– Još je rano za to, mislim da treba da prođe još neko vreme. Situacija u pandemiji korona virusa jeste bila teška i intenzivna. Nisam gledao to istraživanje kolega, ali nema sumnje da je to valjano odrađeno – kaže dr Vujošević.
Psihički problemi koje je izazvala pandemija korona virusa tek će doći na naplatu, smatra naš sagovornik.
Ozbiljne psihoze
Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu psihijatar prim. dr Ivica Mladenović objašnjava da se prvi udar droga kako u celom svetu, pa i u Srbiji dogodio u vreme hipi pokreta tokom šezdesetih godina prošlog veka.
Međutim, masovnije počinju da se pojavljuju osamdesetih godina i to uglavnom u velikim gradovima.
– Nažalost, tokom devedesetih se proširilo na celu Srbiju i do danas postoji trend kontinuiteta, pa i porasta. Ako pratimo promenu prioritetnih droga, tačnije psihoaktivnih supstanci koje su prisutne kod ljudi koji zloupotrebljavaju, osamdesetih godina je to bilo rezervisano za velike gradove, urbane mlade ljude, ljude koji eksperimentišu sa različitim vidovima alternativne umetnosti, filozofije – kaže dr Mladenović.
Kako ističe, heroin je dominantna droga u tom periodu. Zabrinjavajuće je što je marihuana veoma prisutna kod mladih.
– Deca već sa 13-14 godina su probala marihuanu, sa 15-16 ulaze u stabilnu fazu, da bi kasnije prešli u fazu zavisnosti. Lobi za legalizaciju kanabisa je izuzetno jak, a to je droga koja izaziva ubedljivo najteže psihoze koje su viđene u psihijatriji. To su ludila! Profil osobe koja doživi psihozu od marihuane je mlad muškarac između 16-23 godine. To su upravo one godine kada je „trava“ izuzetno zastupljena i uglavnom je to populacija koja kod nas dolazi zbog teških psihoza – ističe dr Mladenović.
Skok u uzgoju maka
Avganistan, koji proizvodi više od 80 odsto opijuma na svetu, zabeležio je skok od 37 odsto uzgoja maka, a to je često bila jedina opcija za zaradu studentima ili radnicima koji su ostali bez posla zbog korona virusa.
Roditelji, budite oprezni
– Ako se odjednom promeni broj izlazaka, pojavi novo društva, dete često boravi u sobi, a pogotovo ako roditelji pronađu nešto konkretno, recimo rizlu (papir za marihuanu), narandžaste, plave tabletice i slično. Morate da budete bliski sa svojom decom, da imate dobar odnos i komunikaciju, i tada ćete lako prepoznati problem. Ako adolescent ima poverenja u roditelja, već je završeno 90 odsto posla – objašnjava dr Mladenović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
