“Car Lazar” gosti i seljake i ministre

Prvobitno kao „kavana“, a potom i kafana „Car Lazar“ je bezmalo vek i po prava čačanska institucija! U njoj su se gostili seljaci i ministri, sklapali poslovi, započinjale ljubavi i uz jutarnju kafu razmenjivali gradski abrovi.

Danas nema tog Čačanina koji ne zna za ovu kafanu gde se ona nalazi, pa ako se raspitujete gde se u gradu nalazi nešto od Čačana ćete dobiti odgovor: „levo ili desno od „Cara Lazara“, koji je svojevrsni simbol grada na Moravi.

Po podacima Borka Radovića (25), mladog, ali već dokazanog menadžera, „Car Lazar“ je sagrađen 1883. godine, kada je i počeo sa radom i od tada, već punih 138 godina nikada nije prestajao da radi, po čemu je najdugovečnija kafana u Srbiji.

– Izgradio ju je izvesni gazda Radmilac, iz čuvene čačanske familije čije ime, nažalost, nije zapisano. Te 1883. godine je i počela da radi i od samog početka bila je i ostala simbol ugostiteljstva u Čačku. Kafana je prerađena 1903, a trem, odnosno terasa, dograđena je 1932. godine. Od tada kafana je menjala gazde, ali ne i izgled, osim malih doterivanja koja su donosila modernija vremena. Od samog osnivanja „Car Lazar“ je bio i ostao kultno mesto i Čačana i onih koji su dolazili u ovaj grad, te ne čudi izreka „da ako nisi bio u „Caru“, kao da nisi ni dolazio u Čačak“ – objašnjava Borko ne skrivajući zadovoljstvo što mu je pripala čast da upravlja kafanom o kojoj se priča na svim kontinentima.

Svako ko kroči ovde još sa vrata oseti pravu kafansku atmosferu i duh prošlih vremena. Samo Bog zna koliko je ova čačanska kafanska svetinja ugostila namernika, slučajnih prolaznika, bogatih i siromašnih, važnih ličnosti iz istorije…

– Vrata kafane su od početka bila otvorena za sve – za rabadžije, zanatlije, seljake, bilo je i prerušenih hajduka među gostima, pa oficiri sve do đenerala, sreski kapetani, predsednici opština, čuveni pesnici, slikari, ministri, prevaranti i kockari, političari, a prošle godine nam je na ručak banuo i Entoni Godfri, ambasador Amerike. Godfri je došao na lični zahtev jer je čuo da se u našoj kafani pripremaju najukusniji ćevapi u Srbiji. Čovek došao, pojeo ćevape kao i svaki drugi gost i otišao prezadovoljan. Tako je bilo, a nadam se da će tako biti i još mnogo vekova – nabraja Borko ko je svih tih godina bio gost kafane koja je, kaže, treća najstarija u Srbiji, ali jedina koja nikada nije prestajala sa radom.

Dodaje da su u kafanu dolazili političari i da je to oduvek bilo mesto gde su se sklapale i rasturale političke koalicije, ali i da je u žaru političkih govora bilo i razbijenih noseva.

– „Car“ je bio i stecište sindikalaca gde su odlučivali kako da se bore za radnička prava i kada će otpočeti radnički štrajkovi o čemu govori i spomen-ploča sa tri osmice na zidu kafane. Ovde su osnivana i kulturno-umetnička i pevačka društva, izvodile su se pozorišne predstave i održavani balovi. Naravno, kao kultna kafana, to se znalo, svi koji su držali do sebe praznikom i nedeljom su u kafanu dovodili svoje porodice na ručak. Tako je bilo nekada, a tako je i danas. O svima njima, kao i o imidžu kafane „Car Lazar“, kao da je njihova vodi brigu petnaestoro zaposlenih – reči su menadžera Borka Radovića.

Nekad i stanica

Stari Čačani sigurno se sećaju vremena kada je kafana „Car Lazar“ bila i čačanska autobuska stanica, sve dok, na oko 400 metara odatle, nije urađeno današnje stajalište za autobuse.

– Ispred kafane su stizali i odavde odlazili autobusi, a karte su se prodavale na terasi gde su putnici čekali polazak autobusa. To je trajalo nekoliko decenija – objašnjavaju zaposleni u kafani „Car Lazar“.

Udes automobila

Prvi udes u Čačku dogodio se baš ispred kafane „Car Lazar“. Tom prilikom sudarila su se dva automobila i to jedina dva auta koja su bila u Čačku. U udesu niko nije povređen, a vozači su, tako kažu, posle nesreće završili u kafani.

Kockanje noću

Kafana „Car Lazar“ je danju pripadala pristojnom svetu, ali je noću bila rezervisana za kockare. Tako je bilo decenijama uprkos zakonu koji je zabranjivao kocku.

– Uglavnom se igrao poker, a kockari su, osim iz Čačka, dolazili i iz Ivanjice, Požege, Kraljeva, Užica, Gornjeg Milanovca, Beograda… Bile su to partije sa velikim ulozima, te je svake noći neko ostajao bez domaćinstva, volova, mnogo novca, a bilo je i onih koji su u zoru odlazili u donjem vešu. Tako je, kažu, bilo – prepričava Borko Radović uz podsećanje da je prva kafana u Evropi, pa i u Srbiji, otvorena još 1522. godine na Dorćolu u Beogradu.