Poglavlje ,,Blokadne kuharice“ – Zašto i kako plenum? – ukazuje na suštinske razlike između studentskih blokada fakulteta u Zagrebu i kasnijih blokada u Srbiji, pre svega u načinu organizovanja, stepenu otvorenosti procesa i načinu primene. U Zagrebu tokom 35 dana blokade nije bilo incidenata, blokiran je bio isključivo nastavni proces, dok je zaposlenima na fakultetu, kao i ostalim korisnicima, bio omogućen pristup zgradi i radnim mestima. Insistirano je da se ne provocira policija, kako ne bi po zakonu bila u obavezi da štiti pravo javne svojine.
,,Nije namera da se ulazi u detaljniju teorijsku raspravu“ – počinje deo o svrsi i radu plenuma, kako bi se iskustvo iz Zagreba moglo iskoristiti za organizovanje sličnih inicijativa u drugim kolektivima. Akcija je pripremana kroz neslužbene kanale, ali je naknadno u potpunosti legitimisana odlukom svih studenata o nastavku blokade nastave. Ipak, pripremni proces je bio otvoren. Uključivanje nije bilo formalno ograničeno, iako javno najavljivanje nije uvek bilo moguće, osim neposredno pred samu akciju. Sastanci tokom priprema zasnivali su se na principima direktne demokratije. U praksi su to bili predblokadni sastanci koji su funkcionisali kao otvoreni forumi za donošenje odluka.
Prvi veći plenum održan je pet dana pre preuzimanja kontrole nad fakultetom, kada se tribina o besplatnom obrazovanju, na kojoj je prisustvovalo više od 200 ljudi, spontano pretvorila u plenum koji je izglasao blokadu. Konačnu odluku potvrdio je veliki plenum prvog dana blokade.
Tokom priprema otvorilo se pitanje ko ima pravo učešća na plenumu i da li treba ograničiti pristup. Na kraju je zauzet stav da pravo učešća imaju i studenti fakulteta, i studenti drugih fakulteta i univerziteta, kao i zainteresovani građani i zaposleni. Pošto se radilo o pitanju od javnog interesa, a fakultet je javna institucija, usvojen je princip potpunog otvaranja procesa. Takav pristup se pokazao funkcionalnim.
Plenumi su privukli veliki broj učesnika, uključujući i studente drugih fakulteta, a u pojedinim sredinama je došlo do sličnih inicijativa inspirisanih ovom akcijom. Iako je postojala bojazan da bi proces mogao biti opstruiran, to se nije dogodilo. Naprotiv, uočeno je veće uključivanje i stabilnost odlučivanja.
Pre početka blokade postojale su sumnje da li direktnodemokratski model može da funkcioniše u praksi. Međutim, sama blokada je pokazala da je takav način organizovanja održiv u uslovima velikog učešća. Preovladalo je mišljenje da, ukoliko se ne može mobilisati dovoljan broj zainteresovanih za pitanje poput prava na obrazovanje, onda je sama akcija slabo postavljena.
Prvog dana blokade u prostoriji kapaciteta 350 do 400 mesta okupilo se znatno više učesnika nego što je prostor mogao da primi. Odluka o nastavku blokade doneta je velikom većinom glasova. Tokom 35 dana trajanja blokade nije bilo incidenata, ni na plenumu, ni u zgradi fakulteta niti u njenoj okolini.
Na pripremnim sastancima vođene su rasprave o obimu blokade: da li obustaviti sve aktivnosti ili samo nastavu, kao i da li ograničiti ulazak u zgradu. Na kraju je odlučeno da se blokira isključivo nastavni proces, dok se zaposlenima i ostalim korisnicima ne uskraćuje pristup zgradi i radnim mestima.
Ulaz je ostao otvoren, jer je procenjeno da samo takav pristup omogućava smislen program alternativne nastave o besplatnom obrazovanju i srodnim temama.
Takav pristup je ubrzo dobio podršku dela zaposlenih. Odluka da se ne blokiraju privatni subjekti u okviru fakulteta, iako je mogla delovati nedosledno, bila je motivisana željom da se ne ugroze zaposleni, kao i izbegavanjem potencijalne intervencije policije u zaštiti javne svojine.
Kao jedini zahtev za deblokadu postavljen je cilj uvođenja besplatnog obrazovanja na svim nivoima za sve koji ispune uslove upisa. Smatralo se da jedan jasan i opšti zahtev ima veću snagu i efekat nego više različitih i razuđenih zahteva.
Nastaviće se.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
