Ejndželov raj na Suvoboru

Amerikanac Ejndžel Levis zamenio Nju Orleans za suvoborsko selo! Ejndžel je pronašao svoj mir u Teočinu i zasad ima čvrstu nameru da tu i ostane. Posle mnogo gradova i država u kojima je živeo, kako sam priznaje, život na padinama Suvobora za njega je pravi dar sa neba jer je konačno pronašao komad zemlje na planeti koji savršeno odgovara njegovoj rokerskoj i pankerskoj duši.

– Ni sanjao nisam da u Srbiji, najlepšoj zemlji za koju znam, u netaknutoj prirodi žive tako dobri ljudi.

Ja sam iz Nju Orleansa, ali sam živeo i u Kostariki, Berlinu, Londonu, Amsterdamu… a onda sam došao u Beograda za svojom bivšom partnerkom i ćerkom, koja je trenutno na studijama u Americi. Imao sam želju da upoznam Srbiju, i ono što sam osetio već u prvom susretu sa Srbijom i njenim ljudima bilo je presudno da odlučim da ovde i ostanem i da tu dočekam starost. Tražio sam i pronašao kuću u Teočinu koju sam pazario za neki simboličan iznos i moja srpska priča je tako počela – započinje svoju za „Vesti“ novopečeni meštanin Teočina.

Kuća bez struje i vode

Kuća koju je Ejndžel odabrao za život je u lošem stanju, ali je on već počeo da je renovira. Uz pomoć i savete komšija, kao i njegovu rešenost da je sredi u dogledno vreme biće sasvim pristojna za život.

– To će za mene biti prava palata. Vrednost ove kuće nije u njenom trenutnom izgledu, već u njenoj istoriji jer su se u njoj rađale i živele generacije prethodnih vlasnika i ima neku čudnu privlačnost – objašnjava on.

Kuća nema struju i vodu, ali to Ejndželu zasad ne smeta.

– To je privremeno. I život uz sveće ima svoje draži. Polako sam počeo da sređujem stolariju, sobe, kupio sam polovnu peć koja mi je od velike važnosti zbog predstojeće zime koje su ovde žestoke. Najdraže mi je što sam počeo da sređujem podrum, od kojeg ću za sebe i komšije napraviti mali bar u kojem će se služiti isključivo domaća rakija, i to samo za moju i dušu dobrih komšija koji su me prihvatili kao svog – priča Amerikanac.

Ovde se, kaže, oseća slobodno kao ni u jednoj zemlji gde je do sada živeo i to je velika vrednost Srbije.

Kuća može da se izgradi bilo gde u Srbiji i bilo gde u svetu, ali nešto drugo je oduševilo čoveka koji je život u velikim svetskim gadovima zamenio životom u Teočinu.

– Reč je o Srbima kao ljudima. Iznenađen sam da mnogi ljudi sa kojima komuniciram govore engleski, posebno mladi, a briga ovdašnjih ljudi o prirodi je gotovo fascinantna. Posmatrao sam kako domaćini pripremaju drva za ogrev, što dovoljno govori o njihovom poštovanju prirode. U svetu se šuma seče redom i time se uništavaju pluća prirode, a ovde se obaraju samo ona stabla koja su bolesna. Domaćin najviše vremena izgubi birajući stabla koja će oboriti, i to samo onoliko koliko mu stvarno treba – objašnjava Amerikanac koji je, po savetu komšija, već počeo da priprema ogrev za zimu.

Mesto iz mašte

On ističe da je ovo zemlja sa netaknutom prirodom u kojoj narod živi i ponaša se u skladu sa prirodnim zakonima što je, prema njegovim rečima, retkost u svetu.

– O tišini i miru srpskog sela, pa i Teočina, suvišno je govoriti. O čistom vazduhu, potocima iz kojih može da se pije voda, o intelignciji i dobroti srpskih seljaka i njihovom poznavanju prirodnog kalendara suvišno je i govoriti. Posle toliko traganja po svetu za nekim mirnim trenutkom, konačno sam pronašao mesto iz svoje mašte u kojem je sve u nekom prirodnom skladu – zadovoljno govori Ejndžel.

Novi stanovnik Teočina sada uči od svojih komšija, ponešto i oni saznaju od mene, ali je važno, kako kaže, da ih doživljava kao svoje i oni njega kao svog, što je dovoljno za odluku da ovde provede starost.

Ko da je ovde rođen

Perica Paunović, vlasniku jedine prodavnice i kafane za novog stanovnika sela ima samo reči hvale, ali još ni on, ni selo ne mogu da dokuče kako se roker i panker iz Nju Orleansa odlučio za Teočin.

– Priča se da je iz te kuće Lukovića, neko nekada otišao u Ameriku i da je Ejndžel, tragajući za korenima došao do Teočina. Po drugima, on je kuću pazario preko interneta, po trećima, preko prijatelja, ali sve to nije ni važno. Važno je to što se Ejndžel savršeno uklopio sa nama kao da je tu i rođen – priča kafedžija.

Dodaje da je reč o dobrom, komunikativnom i druželjubivom čoveku koji ima čvrstu nameru da tu i ostane.

– Jeste on po izgledu pomalo čudan za naše prilike, ali je nama najmanje važno kako izgleda, već kakav je čovek, a on je, bar za sada, što bi rekli mi Tečinci, čovek na svom mestu – kategoričan je Perica.

Da ne nagrnu stranci

Ejndžel priznaje da istinski uživa u svakom trenutku u Teočinu i da je to idealno mesto za život.

– Posebno su mi draga druženja sa komšijama koji me posećuju, kao i ja njih ali se time ne hvalim prijateljima u svetu. Čak i prikrivam koliko sam srećan jer ne želim da na taj način privučem brojne Amerikance koji tragaju, kao i ja, za onim što sam ovde našao. Ne kažem to zato što sam pakostan, već iz staha da u Srbiju ne navale mnogi koji bi sa sobom doneli i mnogo toga lošeg sa Zapada. Zato, što duže Srbija ostane ovakva kakva je danas, očuvana, čedna i čista, mada bi moglo da bude i bolje, Srbija će ostati svetski biser čistog vazduha, prelepih šuma i potoka sa kojih može da se pije voda – poručuje Ejndžel Levis.