Godišnjica Hitlerove osvete

To jutro 6. aprila 1941. godine u Beogradu mnogo se razlikovalo od ovog koje je jutros osvanulo nad srpskom prestonicom… Nije bilo kiše, bio je vedar i sunčan dan. Trgovci su požurili da otvore svoje radnje, a kupci da u njima pazare… Bila je nedelja i sve je mirisalo na proleće i život… A onda su se oko 6.30 začuli avioni…

Prošlo je tačno 79 godina od kada je, bez objave rata, nacistička Nemačka napala je kraljevinu Jugoslaviju. Počev od 6.30 ujutru Beograd, Novi Sad i još nekoliko gradova u Srbiji žestoko su napadnuti, a bombardovanje se nastavilo i u naredna dva dana.

Bio je to epilog događaja nakon pobune naroda i vojnog puča kojim je jugoslovenski narod pokazao da će stajati na strani zapadnih saveznika i po cenu ogromnog stradanja. Pučem je, de fakto, poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, a iako je njegova organizacija decenijama pripisivana vojsci i opozicionim strankama, istoričari danas tvrde da su veliki uticaj na događaje u Beogradu imali London, a po svemu sudeći i Moskva.

Kako bilo, vest o tome da Jugoslavija ipak neće stati uz naciste, prema svedočenjima njegovih savremenika, razbesnela je Hitlera. On je lično, još 27. marta, čim je čuo za demonstracije, doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija.

„Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete“, izjavio je nemački feldmaršal Fon Klajst na suđenju posle rata.

Beogradsku vladu o času napada prethodno je obavestio, sasvim precizno, naš vojni ataše u Berlinu i vrhunski obaveštajac pukovnik Vladimir Vauhnik. U očajničkom pokušaju da se prestonica spase razaranja jugoslovenska vlada i Vrhovna komanda su Beograd proglasile „otvorenim gradom“, prenosi Istorijski zabavnik.

Ali Nemce to nije zaustavilo…

„Strašni sud“ nad Beogradom

Šestog aprila, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca.

Avioni su poleteli iz Beča, Graca i Arada. Operacija je imala tajni naziv „Strašni sud“, a tajni znak za početak napada je bio „Uvertira u marš princa Eugena“, kompozicija Andreasa Leonarda, koja je emitovana preko Radio Berlina u 5.20 sati ujutro, 6. aprila 1941. godine.

Emitovanje marša je bila ideja Jozefa Gebelsa, ministra propagande Nemačke. Na taj način nacisti su postigli efekat iznenađenja, a bilo je tu i teatralne simbolike – princ Eugen Savojski oslobodio je Beograd početkom 18. veka kao vojskovođa u Austro-turskim ratovima, elitne trupe nacističke Nemačke nosile su njegovo ime, a kompozitor dela – Andreas Leonard bio je rođen istog dana i godine kao Hitler.

Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. godine. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

U bombardovanju je poginulo 2.274 čoveka, iako taj broj varira od izvora do izvora. Porušeno je 627, a oštećeno preko 8.000 zgrada, uključujući deo Starog dvora. Teško je pogođena Vaznesenjska crkva, u kojoj je bilo vernika. Najznačajniji spomenik kulture uništen u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.

Nakon šest dana konstantnog bombardovanja u Beograd su 12. aprila ušli okupatori. Do tada je jugoslovenska prestonica kojom su se mnogi dičili izgledala kao razrušena grobnica.