Tim srpskih lekara radi na istraživanju čiji će rezultati pomoći u lečenju respiratornih i gljivičnih infekcija kojima su podložni pacijenti sa oslabljenim imunim sistemom. Cilj je da se brzom i tačnom dijagnostikom izbegne smrtni ishod koji te infekcije mogu izazvati za samo 24 sata.
Među uzročnicima tih infekcija je gljiva roda Aspergilus koja je postala otporna na azole, jednu od najvažnijih grupa antigljivičnih lekova. U istraživanju učestvuje dr Aleksandra Barać iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije objašnjava da je cilj da se razviju brze, jednostavne i jeftine metode za otkrivanje mutacije gena gljive roda Aspergilus odgovorne za otpornost na lekove.
– Deo istraživanja je već urađen i otkrili smo da je gen sur51A
odgovoran za pojavu otpornosti. Sada je ideja da osmislimo metode kojima će svaka laboratorija moći da uradi ovu dijagnostiku, što je od posebnog značaja u kliničkim uslovima – kaže dr Barać.
Brži od bolesti
Ona objašnjava da je lekarima veoma važno da na samom početku lečenja znaju da je gljiva otporna na azole ili da poseduje gen koji joj daje mogućnost da to postane. Sve da bi odmah umesto azola primenili neke druge lekove na koje gljive nisu otporne i time omogućili pravovremenu terapiju životno ugroženim pacijentima.
Dr Barać kaže da bi ova nova i brza dijagnostika povećala šanse za lečenje pacijenata obolelih od invazivnih gljivičnih infekcija, a posebno onih sa oslabljenim imunitetom koji su podložniji gljivičnim infekcijama u tolikoj meri da smrtni ishod može da nastupi u roku od 24 sata.
Svako je ugrožen
Naime, gljiva roda Aspergilus jedan je od uzročnika infekcija disajnih organa i invazivnih gljivičnih infekcija koje može da dobije svaki čovek. Međutim, na tu gljivu su mnogo osetljiviji pacijenti sa oslabljenim imunim sistemom: sa HIV virusom, hematološki pacijenti, pa oni kod kojih je obavljena transplantacija organa…
Antigljivični lekovi su veoma skupi, zbog čega projekat na kom radi dr Barać ima i ekonomski benefit.
– Primenom ove brze i jeftine metode uštedeli bismo vreme i novac, a pre svega bi dali šansu izlečenju životno ugroženih pacijenata. Nemamo vremena da ispitujemo u kliničkoj praksi na koji od lekova će pacijent da odreaguje, već je potrebno odmah primeniti pravu terapiju i to odmah – kaže dr Barać.
Nagrada za znanje
Trud, znanje i talenat dr Aleksandre Barać su prepoznati, pa je ona izabrana za jednu od tri prošlogodišnje dobitnice Lorealove nagrade Za žene u nauci. Osim prestiža, uručena joj je i nagrada od 5.000 evra, namenjena daljoj realizaciji naučnog rada u Srbiji.
Nagradu je posvetila ćerki Ani.
Novca nikad dovoljno
– Nauka u Srbiji nije na nivou na kom bi mogla da bude s obzirom na potencijal naših naučnika – primećuje dr Barać koja je i član Upravnog odbora svetskog udruženja infektologa. Za promociju nauke, kaže, potrebna je ogromna finansijska i moralna podrška, a ona ističe da nauku ne treba popularizovati radi nje same, već u cilju podrške pronalaženju novih metoda za dijagnostiku i lečenje različitih bolesti…
DR ALEKSANDRA BARAĆ ODBILA PONUDE IZ INOSTRANSTVA
Dovešću svet u otadžbinu
Dr Aleksandra Barać mnogo je postigla za svoje 33 godine. Ona je naučni saradnik na Medicinskom fakultetu u Beogradu, proglašena je za najboljeg mladog infektologa na svetu i u zemlji, a kao gostujući profesor predaje na evropskim univerzitetima i uređuje stručne časopise.
Član je međunarodnog naučnog odbora za doktorske disertacije, mentor jednog doktoranda. Ona je gostujući profesor na Univerzitetu u Sasariju, a bila je i u Beču, predavač po pozivu na preko 30 međunarodnih i nacionalnih kongresa: u Britanskom Institutu za javno zdravlje u Londonu, Buenos Ajresu, Stokholmu, Madridu, Barseloni, Beču, Salcburgu, Rimu, Solunu, Tbilisiju, Port Saidu…
Ipak, uprkos brojnim ponudama iz sveta odabrala je da ostane u Srbiji.
– Ovde sam rođena, tu su mi porodica i prijatelji, i želela bih da moja deca odrastaju u Srbiji. Svaku priliku za usavršavanje u inostranstvu rado sam prihvatala, ali sam se vraćala i primenila stečeno znanje u istraživanjima i kliničkoj praksi. Nemam ideju da odem u beli svet, već da ga približim nama. Želim da narednih godina organizujemo u Srbiji nekoliko važnih međunarodnih skupova iz oblasti infektivnih bolesti i mikrobiologije i dovedemo najvažnija svetska imena iz tih oblasti. I da omogućimo usavršavanje našim mladim lekarima u svojoj zemlji – kaže dr Barać.
Najvažnija uloga
Dr Barać i za 10 godina vidi sebe na Klinici za Infektivne i tropske bolesti, kao stasalog kliničkog lekara infektologa, sa velikim iskustvom iza sebe koje prenosi mlađim lekarima i studentima. Ono što je za mene najvažnije, vidim sebe kao majku, bez čega celina ne bi bila zaokružena i sav trud i rad ne bi imali smisla.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
